Faljnis, čeljadi. Ta nemojte me ni pitat kako mi. Sva se kandar nevolja na me navrnila pa nikako da me ostavi na miru. Evo, od svetog Antuna lipo ne mož čovik danit, te ovo te ono. Sad mi se, jeto, i krmača razbolila. Pala s noga pa nikako da joj bude bolje, a samo je medom nisam ranio. Svaki dan veterinar dolazi, kalami po više nekcija... Ono sve gore. Av, mislim se u sebi, Braniša moj, nikad od tebe neće bit domaćin. Da kako okreneš, na te stalno kogod otresa pokrovac. Mante vi, čeljadi moja, oni kadgodašnji svinja. Ta milina: puštiš i na ledinu i nemaš brige. Ako se razboli štogod malo, a ti njemu uvučeš spreš u uvo i on sutra ko nov. Mislim, svinče. A sad ovo... Ta da Bog sačuva. Te ima ovoliko mesa te onoliko mesa, te se ovoliko prasi te onoliko, a rana samo iz džaka. I to za skupe novce, borme. Kuruze lipo i ječam pridamo budzašto, a onda i taki josag imamo da moramo, oćeš-nećeš, u dućan. Jel ako š namirivat s tvojim, neće da idu. Ta muka, šta kast. Av, da mi zapatit oni kadgodašnji rundavi menđušara, oma bi borme privrnio drugi list. Ne bi mi više ovi svileni svinji ni zakoracili u avliju. Izem ti gospoštinu kad veterinar svaki dan u svinjaku, al borme nije zabadavad. Ta kandar mi se čini da je malkoc i skuplji od ovi doktora za običan svit, al da oma dođe, dođe, svaka čast i čest. Eto, ja zvao, bila nedilja prid svetog Antuna, i on došo za par sati. Aaa-ha, cigurno bi ovaj doktora za nas došo, kad bi se vućali jajima. Ta ja tio na niki prigled, a oni meni ubilužili čak za tri miseca. Ja kod privatnika, a ni on ne mož oma. Doduše, za dvi nedilje al ne mož oma. Moj komšija Pere se smije, pa veli šta se nisam požalio veterinaru kad mi već kod kuće. Hm, nije to smišno, čeljadi. Ta i veterinar je završio velike škule, a i nije lako bit stalno s josagom. Triba se to i iskaljat, pa uć u svaku košaru jal svinjak, a borme i josag nije isti, zna i tisnit kadgod, a oće i ugrist di koji... A ondak ovako ja u ovoj mojoj glavi gustiram, iako ova moja divani da ne tribam gustirat, nije za me. Kad je bisna, veli mi da mi glava služi samo da na nju nataknem miciku. Al ja mislim ipak da je taj doktor za josag još teže bit neg ovaj obični. Čovik ode i ispripovida šta mu fali, a živinče ne zna pripovidat neg veterinar mora znat kad ga vidi. E, ove me godine zvali opet na slavlje svetog Antuna. Otiću, da šta ću. Samo, biće malkoc nezgodno jel se čujem blokiraju putovi zbog ove cine goriva, pa ako utrevim kad je zaštopano, a vamo ja da prostite moram često čerez sebe, a nema se ni di. A kako vidim da i stalno uslikivaju, kandar će bit kaki i kazni, prite se ovi odozgor, pa će bit najbolje da ja ako trevi bit lipo vrime uzjašim na moju biciglu pa izmed nji prođem. Joso se smije, pa veli ko da već vidi visti i na sliki mene kako stojim iza kake  bandere. Baš je skrenio skroz na dičije. Cigurno oni pored njeve nevolje gledaje di će se Braniša sakrit i olakšat, taman posla. Neg, ajd zbogom. Čekam veterinara, pa ću mu se i požalit da me vaća išijas. Možda zna kaku mast.