Bać Iva puno put reko da neće više ništa ni gledat ni slušat ni čitat. Već napamet znade di šta ima, jal politika, jal ne što pivu, pa sve zaurliču, a sve sama sirotinja, pa nemu šta navuć, jedva pokriju no sramocko. Još jim znade koišta i ispast, jal ispod suknje, jal iz košulje, pa to onda pokažu ukrupno. A kadgoda prija, znalo se di ima taki gospojica. U bircuzma i to nakima u kojima, najviše za žetve, ka država isplati žito, oma na vage, naprosto ti namamu na nji. Vrag ti ne da mira, ščim ti malo uvati, poručiš šta da ti sviru, pa onda i ti i svi oko tebe, ni ne slušate, neg samo gledate ne što pivu, a ako bi bili malo rastrošniji, znalo bi se tu i sist u krilo pa više šapćat neg pivat. Znalo bi se potli fajronta sotom što piva otit i u kaku budžaricu malo prizalogajit i još koišta. Bome, dosta gazda znalo tako uvatit, da bi jim tu osto i dobar komat žetve. Nikima i cila. I onda, ka se dojde sebe, kriva gazdarica. Žito ovršito, punđelar prazan, a zna se ko u kuće najviše troši. Bome, bilo dosta taki što fasovale ni krive ni dužne. Danas taki bircuza više ni nema. Nema više ni naki paora, a bome, ni nake države.  Niko više ne plaća žito na vage. Prvo, žetva se već davno svrši, a država još ne zna koliko će to žito isplatit. Ništa se ne zna unaprid, mora se prvo sve dobro isapit, a zoto triba vrimena. Neće vada sapit unaprid, ko tamo u niki država di se ni ne zna šta je pravi paoršag. Ne punu se više ni punđelari, svaki paor danas mora imat račun u državne banke, pa mu država novce uplati tamo, da jim više ne dosađiva sonim ka će pa ka će. Vako komotno plati ka oće, banka uzme njoje dobroga ušura, pa za koji dan i javi paoru da ji može podignit. A ne što u taki bircuza pivale, priselile se na televiziju i u novine. Kadgoda se znalo koje su novine za take, niko ozbiljan ji ni ni kupovo. Danas ni najozbiljnije ne možu brez nji i njevi familija. Zoto bać Iva više ništa ni ne gleda ni ne čita. Sve manje ide i u špacir i na biciglanje. Ako se krene kudgoda sokakom, ni tamo se ne mož više živit ni o politike, ni o svi cirkusa što se prikazivu na televizije. Malo, malo, pa ga niko sustavi i stane mu tolmačit ništa, vada svaka šuša znade sve iu o politike i o fodbala i o toga ko koga i šta. Ko forme, na televizije rekli to i to, al znade on, čo o kakoga dobroga, jal roda, da to i ni baš tako, neg vako kako on tolmači. I jesenas, ka koikomu u komšiluku donesu kukuruze u dvor, on i njegova otidu malo pomoć smistit ji u čardak. Tako i ka njegovi dojdu, komšiluk uvik pomogne. I da vidiš čuda, ni žene se, dok tovaru klipove u košar, više ne znu divanit o novi kolača i starovircki šlingeraja, ni muški o fodbala, neg se svi dali u politiku. Ostavijo se i berbera. I ko njega, ka sidne na stolac, nema više divana o fodbala i koikaki zafrkancija, ščim ga stane sapunat, oma o politike. Poslidnji put ka ga obrijo, stalo mu pišćat u ušima. Jedva dočeko da ga ispomada, sam skinijo tarak i izašo naskak. Ni dočeko ni brkove da mu podštucuje. Platit ošo sutra.