SCENA PRVA: Sms prepiska između nje i mene.
ONA (moja kći): Možeš mi usput kupiti uloške za patenticu i papire za printer?
JA (njena majka): Ne mogu, već sam krenula kući. Nemam se vremena vraćati, jer se moram spremati na posao. Uzmi bicikl i idi sama u papirnicu. To ti je pet minuta.
ONA: Ne mogu sada. Mrzi me.
SCENA DRUGA (poslije 10 minuta): Djevojačka soba. U neredu.
JA (otvarajući vrata sobe): Vratila sam se.
ONA (ležeći u fotelji s mobitelom): Aha.
JA (opravdavajući se): Stvarno nisam stigla. Evo spremam se i idem na posao. Zašto nisi sama otišla do papirnice?
ONA: Pa ti kad kreneš na posao svrati i uzmi te srževe i papire.
JA: Ali ja se kući vraćam tek večeras oko devet sati.
ONA: Nema veze, pričekat ću ja.
JA: Što će ti ti papiri?
ONA: Za vježbe iz fizike. Trebam napisati 11 vježbi. Za sutra.
JA: Zašto to nisi uradila ranije?
ONA: Nisam stigla.
SCENA TREĆA (poslije četiri sata): Djevojačka soba u istom neredu.
JA (raportiram): Stigla sam i, evo, sve sam ti kupila.
ONA (ležeći na krevetu sa slušalicama i mobitelom): Što? Ne čujem te.
JA: Donijela sam ti papire i uloške za patenticu.
ONA (nehajno): Ostavi tu.
JA (pomalo iznervirano): Kada ćeš pisati te vježbe?
ONA (ne ustajući): Evo sada ću. Što ima za večeru?
JA: Ima domaće slanine i šunke, jogurta, rajčice, paprike, mogu ti ispržiti jaje.
ONA: Neću to. Možeš ispeći palačinke?
JA: Mogu.
SCENA TREĆA (poslije 20 minuta). Kuhinja
JA (za šporetom s tiganjem): S čime želiš palačinke?
ONA: S nutelom i pekmezom, ali ako ima onog babinog od šljiva. I nemoj mi puno staviti.
JA (hvatajući teglu): Dobro. Stiže.
ONA (ustajući): Gotova sam. Ti ćeš to skloniti? Ja moram učiti.
JA (s prljavim tanjurima kod sudopera): Dobro.
OPET JA (i dalje s prljavim tanjurima u rukama) GOVORIM ONAKO ZA SEBE: Jest ova naša kći i dobra i lijepo odgojena i dobro uči, ali jesam li ja kao roditelj negdje pogriješila? Je li njen tata u pravu kada kaže da sam je previše razmazila, da joj previše ugađam, da je previše štitim? Danas-sutra će otići na studije, a ništa ne zna. I neće. I ja sam kriva za to? Znam, ali to je jače od mene.
JA (vičući da se čuje u NJENU sobu): Hoćeš sok da ti donesem?
ONA: Može, donesi. I izvadi onaj sendvič iz ranca. Ostao mi od jučer, nisam ga stigla pojesti.
-Zavjesa-
