»Ove godine država je omogućila prodaju dugovanja građana privatnim agencijama. Pored prava da javna preduzeća aganžuju privatne agencije, te agencije su dobile ovlašćenja koja do sada nisu u praksi bila poznata. Naime pored toga što će sami vršiti procenu vrednosti imaće i izvršnu vlast i to sve uz pratnju policije. Na ovaj način država je u nezavidan položaj dovela već ionako ugrožene kategorije – NEZAPOSLENE, kojima će se zbog nemogućnosti drugačije naplate vršiti popis stvari i nekretnina i prodavati uz bescenje tj. početna cena biće 60% stvarne vrednosti a da pritom neće dozvoliti da dužnik eventualno sam proda svoju imovinu. Među najvećim dugovima su dugovi koji su po zakonu zastareli ili su preduzeća alavo slala račune i osobama koje su odavno preminule a nijednog trenutka se ne zapitavši ako neko godinu dana nešto ne plati kome oni to šalju. Javna preduzeća su uredno podnela tužbe i ako im pomenete zakon zastarelosti pravdaju se time da kroz svaki račun šalju utuženje iako mnogi građani nikada nisu dobili izvršne presude, na koje zakonski mogu da reaguju, i koje su jedino validne. Shodno ovome država mimo Ustava, odobrava pljačku, omogućavajući da preduzeća bez presude, parnice i mogućnosti da se tuženi – u ovom slučaju dužnik brani – nezakonito uz podršku policije koju taj isti građanin finansira otima imovinu građana. Ova peticija nije poziv za ne plaćanje obaveza, već poziv državi da u skladu sa opštom društvenom i materijalnom situacijom nađe nove modele naplate. Neosporno pravo čoveka je da živi i radi, da bi živeo mora da privređuje a da bi privređivao obaveza države je da mu to obezbedi. Ako država prepisuje evropske zakone onda bi i njihovu socijalnu politiku a to je da pojedinac ima pravo da proglasi bankrot, usled gubitka posla, i da dok novi ne pronađe država mu daje socijalnu pomoć i smanjuje ili zamrzava komunalne i ostale obaveze.«
(www.peticije24.com/protiv_privatnih_izvrsitelja)
Ne znam koliko je čitatelja na svoju e-mail adresu dobilo tekst gorenavedene peticije – koju, uzgred, sa zadovoljstvom propagiramo – ali je ona dokaz da u ovom gradu postoji makar i klica zdrave građanske svijesti, spremne onoj drugoj – uspavanoj, letargičnoj, apatičnoj i nezainteresiranoj – na argumentirani način ukazati na osionost, bahatost, drskost i beskrupuloznost one treće (svijesti) – birokratske. Ta treća, birokratska, kao što vidimo iz teksta peticije, svoje najavljeno i legalizirano ponašanje u suštini crpi iz svijesti druge, većinske: uspavane, letargične, apatične i nezainteresirane za sve što se nje osobno ne tiče. Da nije tako, ne bi bilo ni ovako: i ono malo prosvjeda što ih je u ovom gradu bilo (poljoprivrednici, dioničari, otpušteni radnici...) završavalo je s unaprijed poznatim ishodom zbog (o)tužno malog broja sudionika i činjenice da je većinska svijest na njih gledala uspavano, letargično, apatično i nadasve nezainteresirano. Stoga, dok (se možda) premišljate hoćete li potražiti gorenavedeni link i podržati peticiju – pa makar se i ne nalazili na potencijalnom popisu prodaje svoje imovine –  preporučamo vam da pročitate tekst Borisa Dežulovića Legenda o Drogu (Oslobođenje, 11. svibnja) i razmislite o tome je li science fiction dizanje kompletne britanske javnosti zbog traženja sarajevskog psa lutalice ili je znanstvena fantastika zapravo stvarnost u kojoj mi živimo.
Z. R.