Faljnis, čeljadi. Jel kogod iz Ivković šora moždar bio na svećenju žita na Markov? Ja sam tio ić, al nisam dospio. Oprasile mi se krmače pa sad moram babiškovat oko prasica i čuvat i malo da ji ne pogaze krmače. Nisu vam to ona vrimena kad su bili oni domaći svinji, s menjđušama što su lofrali po ledini i guvnu i nisi njim tribo ništa drugo davat neg koji klip kuruza i nalit vode u kaljugu. Oni se lipo izvaljaje i razlade, a ni muve njim nisu prkosile kad se žutica nalipi na nji. Sad ovi svileni brez dlake neće ni da vide ni prikrupu a kamol klipove. Samo gospocki, iz džaka i to najskupljeg koncentrata oće ist. Veli mi Joso da su se i svinje pogospodile pa biraju. Ta svi smo se mi pogospodili, kako ja gledim. Ta, vite samo po računima. Kad ovaj varoški poštaš dođe pa natrpa sandučić, jedva stanu koverte od računa; te voda te struja, te internet, pa vaki telefoni pa naki telefoni, pa televizija, a i kojikake reštancije. Ta ja vam velim da ću se opet morat upisat u škulu da bi to sve svatio. Kandar mi nije dosta ova moja mlinarska, a vamo ne možem ni kupit kugod što čitam da su niki uradili. Šta mi vridi i prodat jutro zemlje pa kupit diplomu kad ću opet ostat, božem prosti, glupav i neću znat s računima. Tako vam ja nisam dospio na svećenje žita, a tio sam. Kaže svit s Đurđina da se i na tim salašu srušio zabat. Triba to čeljadi skupit mobu pa opravit kako Bog zapovida. Ni se on srušio zato što je juče saziđan jal nabijen. Svemu vrime stane na kraj. Neg, ne triba to svatit oma kugod da je smak svita već lipo zapet pa se skupit i opravit. Cigurno se mož nakupit to malo cigalja a i drugog da se istira jedan zabat. A i svit će vidit da još ima nas, nismo se odrekli svojeg i ne damo na se, a borme i to štogod znači. Neg, eto sam na se sam bisan. Stalno divanim i ponavljam ko Nimac tralala da više neću od politike, da je politika vaka i naka a opet mi jezik brži od pameti. Neg, jel vi znate šta se na Markov radilo još osim svećenja žita? Ehe-he, znao sam da ste zaboravili: sadile se dinje i lubenice, pa kad se posade onda ji nana podrlja da budu krupnije. Jel to istina jel nije, al divanili mi moji stari da se to radilo. Sad više niko ne radi tako, a niko ni sime ne ostavlja. Sad, Bože, kalame lubenice, pa se već u simenu zna da će bit muška jal ženska, slatka jal vaka jal naka. Jedan moj rođo se jedared privario, jal su ga privarili pa na lubenici bila bundeva. On će je načet pa slomio bricu, taka bila tvrda. Sad sve živo krstimo i kalamimo. Sve se bojim, čeljadi, da i na ovim mojim starim dudu isprid salaša jedared kogod ne nakalami pa ne rode trišnje misto starog dobrog rozlinkavog murgana. Kako smo se latili, mož bit svašta. Hu, ja se raspripovido s vama a josag čeka; krmače se deru kugod da sam najposlidnji gazda. Iđem oma u onu avliju pa namirivat jel ako ova moja izađe biće svašta. A i niki dan sam malo »povuko mulj« prid dućanom pa sad moram bit dobar. Vrlo me popriko gleda. Ajd, zbogom.