Što dalje, bać Iva sve utučeniji. Džabe se on zavitovo svetomu Antunu da više neće gledat televiziju, izgleda mu da se isto tako izopačile i novine i sokoćalo. Prvać ka išo natrag iz varoši u ajzibanu našo novine, niko ostavijo tamo di sijo. Ozbiljne novine, kadgoda ji jako voljijo čitat. Ni kafu izajutra ni mogo popit brež nji. Kupovo ji svaki dan, a danas mu više ne tribu ni zabadva, ščim vidi no što natrukovano najkrupnijima slovma, oma mu prisidnu i kafa i fruštuk. Al ka ji već našo u ajzibanu, šta će, veli malo će ji prolistat, pa će tako skratit put. Ščim ji uzo u šake, oma na pridnje spoljne strane vidi nabeštelovanu nikaku mustru, krupnima slovima natrukovano da to naša najbolja pevaljka i da ima novoga momka, pa se jako pazu i mazu. A navučena, Bog da ti sačuva. Na njoje najviše gole kože i digod koja krpica. A prsa, Božem prosti, veća neg vime o njegove Šare. Vada ni ne možu toliko narastit, neg ji udesili doktori. Samo što ne poispadu iz to malo krpica. Ima i nikaku aljinicu, kratka, kraću ni ni vidijo, ščim se malo sagne, oma sivu gaće. Ka ji navuče. Ako to i mož zvat gaće. Brunde je ko dvi kobasičice, a oči, stra ti pogledat u nju, toliko iscrtane, a oko nji sve zacrnito ko da je kogod izmordavijo. Jedino se baš ne može pofalit lipim glasom, al to danas za pevaljke ni ni važno. I tako ji, ka pivu, više dojdu gledat neg slušat. Bać Iva se oma sitijo mladi godina. Bome, vake baš ne bi mogle pivat ni u svakomu bircuzu, jedino u nima di je tribalo sidat pijanima u krilo. Ima nuž nju nabeštelovan niki krupni, ćelavi, kako leži u bare krvi, ubili ga noćas. Najkrupnijima slovma natrukovano koliko nas mrzu ni isprika i koliko nas tentu i po cilomu svitu rovaru protiv nas. O take politike natrukovano na prvi pešes strana ka otvoriš novine. Potli toga na nikoliko strana falu vladare, a onda, ope, naširoko pišu o jednoga novoga zakona što vi dana stupijo na snagu. Po njemu, dite će moć zvat žandare ako ga dada samo popriko pogleda. To se oma tolmači ko nasilje u familije. Sitijo se šta mu prvać pripovido jedan žandar iz varoši. Bijo malo veći po činu. Zajdno čekali ne što se otecavali u nikakomu trčanju. Ispripovido mu kako jedna cura prijavila dadu da je pljesnijo. Ide u osmi razred, dobila jedinicu u škule, pa je on uveče ni pušćo na igranku. Ona pobigla kros pendžer, pa ka ujtru došla natrag, pljesnijo je. Oma ga prijavila, došla milicija i odvela ga. Saće na sud, veli da bi zoto mogo na dvi godine u rešt.  U po novina, na obadve strane, što bi vada tribala bit kultura, ko se di i kako napijo, ko se di potuko, ko komu prodo nikoga biloga prava i nikaki medecina. A onda na jedne cile strane natrukovano i izbeštelovano kako se zabavljalo dite o ne pevaljke na pridnje strane i ko sve bijo š njim. Sve nike o petnajsšesnajs godina, a navučene ko i njegova mater. I beštelovano ka već zora dobro odmakla. Istom prid kraj, u ćošu, ne baš krupno, natrukovano da naši mladi na nikakomu otecavanju iz računa bili prvi na svitu. Nji nisu stigli beštelovat.