Faljnis, čeljadi moja. Da vam pravo kažem ja sam vam ko dite: uvik se ponovo radujem Uskrsu, a baš sam i fajin već proslavio. To nam je valjda najsvetiji dan, potvrda naše vire, al bi se mogli malkoc više paštrit i poštivat. Ta Isus je zbog nas na križu umro, da iskupi naše grije, a borme moramo priznat da se nismo baš zdravo popravili. Malo smo i zaboravili na oni deset Božji zapovidi pa grišimo li grišimo, a i što dalje sve smo čini mi se lakumiji i lakumiji, kugod da ćemo bog zna šta odnet na onaj svit. Jeto baš gledim ode nuz atar u dubinu Ivković šora, kadgod bijo salaš do salaša, sve do Frljaze, a Frljaza bila skroz do Somborske pruge, a sad vam to, čeljadi, za zaplakat od muke i žalosti. Ništa, gole njive; ta nema više ni drveta da se na njim tice gnjizde. Atar odoran da već jedva mož njim i biciglom proć, a odmiren je fajinski, skoro kugod auto-put. Panjovi izorani, šta kast? Toliko nam stalo do tog naviljka žita jal klupice kuružne da sami sebi već ne virujemo. Po di ko bi već valjda i čistu sobu prioro i posijo da mu nije sramota od svita. Niko ne divani da ne triba radit, Bože sačuvaj, al samo malko triba drugog poštivat i ne gledat koje je vire jal nacije, samo nek je čovik na svom mistu i sve bi nam bilo lipče i bolje, a ne stalno skrećat divan nuz kraj, te »on je meni ovo, ja ću njemu ovo, on je ovo, ja sam ovo«. Samo se oko makar čega svađamo; uvik kad gledim ovu televiziju i slušam visti sitim se one pripovitke kad je lisica dilila sir, malkoc odgrizla od ovog pa onda od onog komada i kad je sve poila ni se imalo šta dilit. Sve mi se čini da ovi iz veliki država tako isto s nama malima rade, a mi se svađamo li svađamo oko makar čega a drugi koristi gužvu; opravlja nam nike fabrike u kojima naš svit radi za pet puta manju nadnicu, subatama i nediljama, a borme te iste fabrike u njevim državama imadu velike raspuste za svece, Uskrs, Božić, pa liti a i platetine, pa trinajstu, a di koje i četrnjastu platu. Zamislite molim vas niki dan meni ovaj naš Pera veli ti si niki »nostalgičar« od one bivše države. Hm, ja se unezvirio pa se mislim šta je on tio kast. Ne znam ni šta ta rič znači, a ne da sam... taj već. Kad mi objasnio, ja njemu velim ovako. »Slušaj ti, Pere, ta ni ti nisi znao šta to znači već ti kazla dica. Al vidi ovako, kad je sad tako dobro i teče med i mliko, zašto naša dica biže napolje služit? Pa ondak zašto smo sad mi matori što smo dugo radili spali na prosjački štap? Zašto se sad sve fabrike i koje su dobro gazdovale kečile nuz kraj i pozatvarale? Nisam ja bio za ono staro, Bože sačuvaj i sakloni, ta ne triba jedan bit ko kralj dok je živ. Al onda triba napravit tako da svitu bude dobro, da ima šta i di radit, da i pod starost ima kruva na astalu a ne da čeka 67 godina da bi došo do penzijice s kojom mož samo platit struju i režiju a oće l mu ostat komad ovog sadašnjeg veštačkog kruva na dan jal neće? Eto gledam u ovu koterčicu šareni jaja i mislim se šta će bit sa svitom, ne daj Bože nikom Isusove muke.« Zbogom, lipo provedite Uskrs.