Dan po dan, osvanijo i Jozip. Bać Iva se preznijo iza sna, ništa mu odviše svitlo u sobe. Oma mu izgledalo da se uspavo, pa za dram skočijo iz kreveta. Ščim zakoračijo u gank, vidijo da navijalo za po šuva sniga, a pada još.  U dvoru ni ne izgleda ko da je Jozip, vrime mu pristalije za Luciju. Zadžerilo, gornjak probija do kosti, a ka došo natrag u sobu, vidi, na vekeru se istom pokaziva tri sata. Veli, još će malo po dunju, pa će tribat latit u šake i lopatu za snig. San mu na oči više ni tijo. Vrtošijo se i koišta štodiro. Njegova blaženo krca, ni ne miče se. Sirota, vada se baš umori u te njezne fabrike. Na pamet mu spo i kum Marka iz Avstralije. Nikako o svete Kate mu tuko depešu da će on i njegova dojt doma na jedno po godine. Obadvoj tamo dobili penziju, pa po njevima regulama toliko možu u komatu bit napolju. Veli, š njevima penzijama će lipše proživit tu neg tamo. Spalo mu napamet i da će danas pri podne dojt za njim na lemuzine, pa ćedu otit njevomu pajtašu iz škule čestitat imendan. On ima salaš po Dunovom, a kum Marka vada ništa na svitu ne volji više neg salašarcki život. Ka došo priklane i oženijo se, kupijo njemu i njegove jedan već poluzarušiti blizu Jozinoga. Kupijo i pedes lanaca zemlje oko salaša, stopedes bikica i tristo prasaca. Zaposlijo i dvojicu nadničara da se staru za imanje. Kupijo i dvi lemuzine, sam veli jednu radnu i jednu paradnu. Namislijo, dok se marva ne urani, napraviće i mesaru, dućan i bircuz, pa će tamo sve to i poprodavat. Veli, možda će, ka započme taki veliki posov, dovuć vamo i njegovo dite što u Avstralije imo š prvom ženom, a daće Bog da se otrani i vo što jim oma priklane došlo na svit, pa će bit i posla, a vada i asne, za sve. Ka se u varoške kuće bijo raspitivat za taki posov, varoški dade ga oma isfalili kako volji vu državu, pa mu obećavali sve i sva. Po njima, ima da mu teču med i mliko i samo nek vamo dovuče još kogagod ako ima, biće lipo svima. A država će jim pomoć koliko triba. Bać Iva ko nevirni Toma, pridosićo, al mu ni tijo kvarit. Imo on već pajtaša kojima država i raniji godina obećavala pomoć i oko žaba, i oko puževa, jagoda, malina, lane oko nikaki bobica, ve godine ope oko marve i uvik ji redovno zaludila. Svaki put bi se svršilo tako što bi se ta čeljad dobro zadužila ko banke, lipo se otpravila u poslu, a ka rodilo, nisu imali komu prodat. Na kraj sve propalo, jedino jim ostalo vraćat no što se zadužili. Banka ne prašta, ni dug, ni kamate na dug i to ne baš male. Ni bolje prošo ni kum Marka. Sve mu se dalo na zlo. Prvo obolila marva. Kuršmit ji ličijo, al više o polak pocrkalo. Al zoto, ka mu isapijo koliko triba platit, ispalo da bi manje štetovo da pocrkalo sve. Potli ga udesila i država. Sve no što mu tolmačili varoški dade, više ni važilo. Regule se za dram prominjile, pa i države tribalo puno platit. Bircuz ni ni otvorijo, a dućan moro zatvorit. Veći mu bijo poret, neg asna. Na kraj sve rasprodo i rešijo se otit natrag u Avstraliju. Bać Iva samo duboko izdanijo, digo se i latijo se lopate ka je vrime ni.