Faljnis, čeljadi moja. Jevo nama opet sniga! Ja usto niko jutro pa pogledo na pendžer kad ono sve bilo da ne mož bit bilje. Velim ovoj mojoj: »Ta vidi sniga koliki je napado«, a ona meni: »Ti sad vidiš?! Av, kako je to spavanje, božem prosti. Zalego si još sinoć s kokoškama i nisi do jutros otvorio oči. Ta pada već cilu bogovu noć. Neg, ded ti samo proprti do komare, tamo ti je lopata«. Av, čeljadi, ta moram kukat, kud je moja kuća baš na ćoši pa niko ovu bilu dosadu odbacit. Sustanem kugod konj, a šta si radio – ništa. Posli ded opet to isto. Ta ovim se samo dica raduju, gunđam sam sebi u brk i laćam se posla. Niki dan sam vam kuko da mi nestaje ogriva, a sad se opet navrzla ova zima ko na golog... Kandar će doć na red i stara ograda oko guvna. Ionako sam tio smanjit avliju, više mi ta ograda ni ne triba kad je sve manje i manje josaga. Samo se bojim da kako je krenilo ne dođe na red i čardak i komare, a onda ću baš ogolit salaš. Al šta kazat: sve poskupilo u vraga, kod nas meter uglja i drva dvared skuplji neg doli u državi. A naš rod kad prodajemo, onda ništa nema cinu. Al kome se žalit, mož samo gunđat sebi u brk, i onako nas niko ne sluša. Site nas se samo kad nas triba odrit od novaca. Iđe mi moj komšo Pere i veselo mi divani još s kapije kako će nam sad furt bit bolje. Veli, naši glavni se izgostili u glavnoj varoši; sve se lipo izdivanili i koliko sutra pokreću poso oko nas da i nama malkoc svane. Veli Pere, biće posla koliko voliš. Hm, gledim ga nako i kontam u sebi ta šta je s ovim čovikom, jel »očo« jel se nije dobro sinoć pokrio pa mu ladan ajer oladio pamet? »Pa, Pere, oćeš ti popit kafu sa mnom jel si mi došo izdivanit ono što nam ponavljaju već dvajst i kusur lita? Ti se ne sićaš da su nam tako obećavali, dolazili u Ker u naš dom razni veliki ljudi, pricidniciiz naše matične države svi koji su dolazili na vlast, di koji i po dvared; dolazile delegacije, izaslaniki... Ta nisam ja toliko škulovan čovik, al znam da je stalno kogod divanio o tim boljitku al ga mi običan svit još nismo ostili. Neg, ajd popi kafu pa da ti opet nalijem. Nisi valjda na jednoj nogi osvanio, pa mi dođi pomoć da dignem pećna vrata. Sinoć mi spala kad sam čistio i pogodi di su trevila? Pa diće tuga već na nevolju, Pere moj dobri i naivni? Ta na palac, neg di će. Sad mi palac toliki da mi ne bi stala noga ni u tesane klompe, i to brez slame. A o ovim što pripovidaš nek da Bog da bude tako. Neg, sad ovi mladi biže napolje, pa već ima posla koliko voliš. Al nas dvojca... Taki poso di se stoji po osam sati nije za nas. Mi bi brzo završili vaki matori karijeru. Mi još možmo tako štogod švragat, mudrovat, bit kaki noćni čuvari jel svakako ne možmo do kog doba spavat. Al za to sad triba nakupit sto artija, lekarski i šta ti ja znam i pitanje oćel nam dat te artije. A, da, zaboravijo sam: sve to triba debelo poplaćat. Taka artija košta ko svetog Petra kajgana. Neg, ajmo štogod radit, mani me mudrovanja. Nek mudruje ko je za to plaćen..