Faljnis, čeljadi moja lipa dobra i poštena ko što i sam jesam. Pa, jeste l vidili ovu komendiju? Av, pa taman smo se lipo počeli mirit, prelit, ić u goste jedni kod drugi mi Bunjevci jedne i druge fele kad jevo opet svađanje. Čujem da će digod tamo na vrvu u velikoj varoši donet niku uredbu opet o tim »ti jesi, ti nisi«. Pa dokleg ćemo se svađat? Još prija sto-dvisto lita kad smo vamo došli, taman se namistili, opravili šorove i salaše, crkve i sve što selima triba a sve to se poradilo u slogi, e ondak da vidiš nevolje. Valjdar su se u ondašnjoj carevini uzvrtili da nije dobro da budnemo složni pa nas podilili na dvi strane pa i sad imamo taki prizimena što svršavaje s »cz«, jel »ič«. Doduše, dosta su opravili zbrku al ipak nas nisu iskonabili. Divane ovi učeni da smo se svi koji smo došli vodili u knjigama kugod  Dalmati. Kad vako se zamislim, potpačim bradu s praznom bocom, pa još malo skontam, a moždar će me kogod i ružit al moram kast, moždar je tako ime tribalo i ostat. Skoro smo se okrljali skroz, došli ovi ratovi, prvi, pa smo bili nuz novu vlast; prišli kraljevini drugoj, al ta nastavila po istim adetu, dili li dili to malo svita. Posli Drugog svickog opet ista pripovitka, opet diljenje, ovaj je vaki onaj naki, a posli ovi nesrićni devedeseti smo skroz iskonabljeni. Ta ovaj naš većinom neškulovan svit kugod što sam i sam ništa ne svaća. Rvacka viče »naši ste«, Srbija veli »ode živite, naši ste« i samostalni, pa tek naše glavešine ne razumim. Nikad nisu lipo sili po svakim šoru ta i svakim salašu ako triba sist i objasnit ko je i šta je a ne vako samo se srdit na siroma svit. Veli mi Periša da ni njemu nije bogzna kako jasno, u čeg ni ja ne sumlnam jel se nije baš zdravo odlikovo nikom velikom bistrinom, no kaže on: »Ja ću se borme pisat uvik što mi se dida piso, imam didinu bukvicu, ta je izdata još prija te njeve Titine 45., e a u njoj piše da je bijo Rvat, a što je dida, majkuša mu, valjdar smo i mi drugi«. Jeto to je Perišina filozofija, nadaleko poznata kod nas u Ivković šoru, a meni se čini da je ovaj put trevio. Svako ima kod kuće u dolafu digod kaku staru knjigu, jal bumašku od prijašnjeg vrimena pa će znat šta je i ko je ako samim sebi ne viruje i gotovo. Ja se niki mislim da taj što je zadrmo ovo pitanje nije baš zdravo štogod postigo, čeljad će svakako bit to što je i bila. Ta spominju ovi i popu. E, baš taj popo što ga toliko spominju je odno izmed dva svicka rata jednu ploču tamo na Bunu, otkaleg kažu da smo krenili vamo. Tu ploču su obisili na jednu crkvu u mistu Blagaj, a na njoj je pisma. E, čeljadi moja, kad se čita svako prvo slovo svakog reda odozgor pa na doli lipo piše: »Bunjevci su Hrvati«. Ja niki kontam da onda ta 45. famozna ni ne znači ništa i taj papir što je onda opravljen, ako je dvajst-trideset lita prija tamo napisano i obišeno. Ta, manite se komedije. Ajte da već jedared sidnemo za astal, lipo se izdivanimo i udivanimo. Dosta je bilo ove nesloge. Ne vidite da je svita sve manje?