Božić prošo, bać Iva se već raduje što došo sveti Ivan. Ko što i red, prva mu čestitala njegova. Iscelivala ga oma ščim otvorijo oči, ko da dežurala nuž njega budna. Iscelivo i on nju. Malo jim se i otelo, nako ko vatra ka se razgori u stari panjeva. Potli još dugo ostali pricvrljiti jedno nuz drugo. Nisu ništa divanili, al se i u te ćutnje jako dobro razumili. Ni jim falila ni kafa što je on skuva svako jutro ščim otvori oči, pa je onda popiju s užitkom, pa jim i svagdanji divan izgleda lipši. Digo se i ošo u kujnu potpalit špojer. Istom onda metnijo kafu. Digla se i njegova, sprimila i namistila krevet. U kujnu došla taman ka zamerisala kafa. Još jedamput iscelivala bać Ivu, pa sila zastal. Zapalili radijon, velu vada će brzo javit i kako će bit vrime. Vi samo sviru, ništa ne divanu, vada i oni štuju blage dane. Nisu još ni kafu popili do kraj, na vraci niko sto rdat, a Taksa bisno lajat, da se pokida. Oma pomislijo da to rda kum Tuna. Za poštaša rano, a kuršmitu se nema brog čega nadat, marva, Bogu fala, sva zdrava. Duboko izdanijo, pa ošo odrezit vraca. Kum Tuna prošo nuž njega, pa oma u kujnu, ko da se boji da ga neće kogod vidit. Kanda baš i ne volji da njegovi znadu da se druži sa bać Ivom, pa u poslidnji nikoliko godina jako ritko dojde, vada samo ka ima kakoga belaja. Na sve drugo zaboravijo. Otkako se ubiližili u tu njegovu partiju, njega i njegove više nema na nikaima slavljima, a ka ji zovu, jal kažu da nemu vrimena, jal da će dojt, pa ne dojdu. Bać Iva još ni sijo ni zastal, već mu ništa zavrnilo u trbuvu. Oma se sitijo noga što on i njegova juče vidli na sokoćalu. Cigurno mu vako rano došo čestitat imendan, pa nusput oma i ispipat jal o toga znade štogoda što on ne zna. »Kume, bome vi tvoji baš napravili cirkusa i to oma i u moje i u tvoje države. Ne valja jim posov, šta tu triba oma na velika zvona?«, veli kum Tuna i izdune polučak dudovače što mu bać Iva naljo. »Kume, ništa ti više ne razumim otkako si prišo u tu tvoju partiju, ti ko da više nisi naš. Lipo si i krstit i pričestit i vinčan, a sad svi zajdno što vas ima u kuće bižite i o vire i o toga ko si i šta si. A koliko sam vidla, tuklo se svakaki. Siti se samo tvoji momački dana. Koliko si se samo put zno potuć, pa bi ti onda ni što ji dono ko zna koji ajziban znali namordavit da si nedilju dana bijo svaj plav. Onda si još i o dade dobijo nikoliko ćuški što se tučeš po selu. Sad oma pružaš rogove na naše, a za rata, ka su o ni što ji doino ko zna koji vitar, batina dobila tvoja dica, zno si otit drečat ko žandara. A sad, ka došlo do voga, misto što pribrojavaš ko je čiji, mogo bi se malo lupit u glavu i pitat se zašto se ta današnja dica više ni ne znu potuć prazni šaka? E, vidiš, ni njevi očevi se to više ne pitu, neg oma idu tražit pomoći i o koga triba i o koga ne triba. A da su misto u bircuzu bili na pološnice,  možda do svega toga ne bi ni došlo«, veli bać Ivina i otriše suzu pregačom. Kum Tuna se samo dugačko zagledo u nju, ispraznijo polučak i u velike žurbe ošo. Bać Ive ni ni čestito imendan.