Bać Iva i njegova jedva dočekali Božić. Eto, javile jim obadve, dojće na nikoliko dana, pa šta bi veće radosti? Stali se pripravljat izdaleka, dugo se već familija ni okupila oko astala, uvik niko fali. On nasolijo, pa nikoliko dana pri badnjaka ispušijo meso za lučenje. Njegova već ranije napekla sitni kolača što možu malo dužje stojat.   Na kokošji badnjak se od ujtru do uveče ustrčkala oko špojera. Pristavila lučenje, pa se latila i filovani kolača. Ne žali vrimena ni truda, oće se kršteno napripravljat, ka ćedu već Božić provest zajdno. Nakuvala lučenja, ko i svake godine, biće curama koja zdilica i za ponet. Za svaki slučaj na badnjak još spekla i kobasica, rebara i pilećega, veli ko zna, potli pološnice može još kogod i nait, pa sramota da se nema. Potli još zamisila dvi kore tista, jednu za ribum drugu za čikmake. On dono ribe, pa još za dana očistijo i sve pripravijo za kuvat, ka potpali, volji da mu je sve pri ruke. Nacipo  drva, ni suvi, o crvene vrbe, što ji na drnjaku ostavijo obaška, samo za pod kotlić.  »Pravo da ti kažem, voljijo bi već da nas potli pološnice zastalom bude i dvoj više, a vada ćemo već jedamput dočekat i više neg dvoj više«, veli njegove ka se unišo malo ugrijat. Ona baš izvadila tepsiju iz rerne, pa naka sva zapržatita stala kobasice i meso redat na tacnu što pripravila. Samo se pomalo gorko naškobila. »Starija se javila, taman sila na ajziban. Dojće baš za večeru, još će stignit i nazdravit s tobom ko kotlića. Al neće moć ostat koliko tila, ujtru već ranjim mora otit natrag«, veli i ćošim pregača otriše oči. »Pa kako sad to, lipo rekla da tamo di radi za Božić dobila dva dana slobodnoga?«, pita je bać Iva. Oma se snuždijo. »Pa na poslu i dobila ta dva dana, al u škule baš na Božić ništa pišu za ocenu. Tražili da jim se za dan dva odloži, profesor ni da čuje. Veli, u velike škule ni tako ko u manji, ko oće slavit, nek samo slavi, pisat može i na lito. Eto, baš ni što bi najviše tribali, ne poštivu crkvene svece, ni ne najveće. Gorji su neg ni što se kadgoda pravili da su najveći komunisti«, odvrati mu njegova i metne ruke na bokove.  Oma zno da to ni kraj divana. »Eto i mlađa mi danas veli da će morat otit već na Božić pri podne, u tri potli ručka će imat nikaki ispit, eno je i sad knjiga u šaka. A ne možeš reć da na veliki škula ne poštivu ništa crkveno. Eto, taj ispit tribali polagat na njevoga Nikolu, al učitelj reko da mora ko komšija na krsnu slavu, to nikada ne propušća. Zoto primistijo ispit na prvi dan ka ima vrimena, pa eto, baš se potrefilo da to bude na naš Božić. Veli, ni on kriv, taki kalendar«, veli bać Iva i otide potpaljivat pod kotlić. Samo što se vatra razgorila, starija na vraca. Radosna, ko da sunce granilo u dvoru. Ošla unutra ostavit stvari i pozdravit se sa svima. Za koji minut i ona i mlađa došle ko njega. Na tacne donele polučak dudovače i tri štamblike likera. Oma za njima došla i njegova, pa lipo nazdravili malomu Isusu što će dojt na svit u po noći. Na vaj lipi dan nisu se tili ni divanit jal su nam Božići isti. Radovali se što će makar malo ostat zajedno.