Povodom skorašnjih događaja u našoj lijepoj domovini, regiji ali i šire, raznorazni komentatori, analitičari, političari i slični u raznim medijima sve češće spominju jedan dokument – Memorandum, koji je nastao prije više od trideset godina. Ljetos sam na kiosku kupio jednu publikaciju čiji je naslov: »Memorandum SANU posle trideset godina«, izdavač je kompanija Novosti a.d. Beograd, a autori su akademici Kosta Mihailović i Vasilije Krestić. 

 

Što je, što nije?

 

Čitajući ovu publikaciju, naravno počeo sam s predgovorom, odmah mi ništa nije bilo jasno jer Krestić kaže: »Srpska akademija nauka i umetnosti objavila je tekst Memoranduma 1985. na srpskom, engleskom (kasnije, prim. a.) ...na francuskom 1986. godine.«; a u fusnoti pak navodi izdanja na stranim jezicima iz 1995.-96. godine. Listajući dalje ovu publikaciju, zbrka je još veća, jer saznajemo da je Memorandum zapravo dokument »ni na nebu, ni na zemlji«, jer navodno u cjelini nikad nije obljavljen. SANU nije prihvatio taj dokument, ali iz predgovora, uz drugo prošireno izdanje (godine 2002.)  saznajemo: »prvo izdanje knjige Memorandum SANU« odgovori na kritike, koju je SANU na srpskom jeziku tiskala 1995. godine....odavno je rasprodato«. Sada bismo mogli reći pardon-opac. Znači, usred rata u Bosni tiska se Memorandum u cjelini, s odgovorima na kritike istog, čiji autori su Mihailović i Krestić a za taj posao ih je imenovalo predsjedništvo SANU. Tako ispada da je ova publikacija koju sad čitam zapravo reprint drugog proširenog izdanja, kojem je sada dodano »Poverljive informacije o aktivnostima i stavovima SK povodom tzv. ‘Memoranduma’ grupe akademika u SANU«. U ovoj informaciji, među ostalim, piše da je akademik Pavle Savić rekao: »To nije nauka, već ratno profiterstvo.« Prelistavajući integralni tekst, mogu se složiti s akademikom, jer tekst je doista nenaučan i pomalo zbrkan; liči na neki pamflet koji je ipak imao i ima značaja. 

 

Objašnjavanje ocjena

 

»Pitanje Memoranduma je neprestano bilo aktuelno, čemu su doprineli Tribunal u Hagu svojim optužbama, ali i aktuelne rasprave o tome ko je kriv za raspad Jugoslavije i za izbijanje rata prilikom tog raspada«, piše Vasilije Krestić u predgovoru ovog najnovijeg izdanja. Zapravo, tko je naručio i pisao Memorandum ne možemo saznati. Saznajemo da je motiv za pisanje ove »studije« bio: »Kao naučna ustanova... SANU je teško doživljavala podređeni položaj Srbije (podvukao Zs. Sz.) u Jugoslaviji. Bilo da je reč o inicijativi za rešavanje vitalnih problema političkog i ekonomskog sistema, bilo o suprostavljanju odlukama sa kojima se ne slažu, uticaj Srbije je bio zanemarljiv u centrima političke moći gde su hrvatski i slovenački lideri bili neprikosnoveni arbitri u svim pitanjima«. Nadalje se kaže: »Srbija je po odredbama Ustava iz 1974. godine izgubila važne atribute državnosti. Opasnost dezintegracije nije se nadvila samo nad Jugoslavijom već i Srbijom. Njene dve autonomne pokrajine, sa stvarnim pravima republika, ograničavale su je u donošenju samostalnih, i za funkcionisanje Republike delotvornih odluka.« Poslije trideset godina možemo zaključiti: Srbija više nije podređena, samostalna je, po važećem Ustavu ona je jedinstvena i samostalno, neometana od pokrajina, donosi »djelotvorne odluke«. Nekada »bogata, snažna i moćna« AP Vojvodina više nema separatistički »vojvođanski« ustav, više nije ni bogata (jer nema najviše prosječne plaće i mirovine), ima svoj Statut i praktično je svedena na status »lijepog ukrasnog fikusa« s kojim se možemo hvaliti u svijetu, kao jednom regijom koja je višenacionalna i multikulturalna. Nema više ni glavni grad, ali će zato Novi Sad biti »kulturna prijestolnica Europe«. To što već deset godina nema Zakona o financiranju Pokrajine nije bitno, za dobar posao treba mnogo vremena i volje itd. Možemo redati za trideset godina koje »su nam dobro donele ideje nepostojećeg Memoranduma«, ali ne treba samo kukati.  

Slušajući javne istupe »naših čelnika«, sve češće se sjetim sjajne obavezne lektire, humoreske Frigyesa Karinthyja, pod naslovom »Objašnjavam svoje ocjene« u kojoj loš đak, svojim roditeljima objašnjava zašto ima loše ocjene iz pojedinih predmeta. U slučaju matematike kriv je profesor, u slučaju tjelesnog odgoja kriv je školski drugar... za sve su krivi ostali, samo on nije ni za što kriv. Svi su se urotili protiv njega, a on je tako dobar i marljiv. Onako uzgred, opet je svečano počela rekonstrukcija željeznice kroz Vojvodinu i samo se pitam kada će pojuriti vlak s 200 km na sat kroz Suboticu, jer to bih volio doživjeti!