Faljnis, čeljadi moja. Danas nisam niki svoj, šta mi se to trevlja ne znam al kandar mi srića okrenila leđa odavno. Taman me malkoc oduminio zub, došo sam sebi kad, kad sam krenio sić koprne svinjama da njim dam da ne dobiju vrbanac od ovo nagli promina vrimena i iđem ja tako prema tarabama, na poštanskom kovčežiću vidim kroz jamice, štogod se bili. Ostavio ja biciglu i džačić za koprnu, svuko rukavice, pa ajd rad ključića... Njegov ga andrak, po sata sam ga cigurno tražio a nigdi ga. Ta ni ne otvara se često, mislim se u sebi pa se digod zametnio. Niko u nj. Ni ne tura ništa, samo ovi reklame kojikake i ovi što dile plakate za vokšovanje. A ove artije što vride, to mi odemo pa dignemo jel ova cura što je radila donese i da na ruke. Od kako su nam ukinili poštu opet u selu cigurno ovi stranjski ubacili, mislim se ja dok se paštrim otključat već dobrano zarđanu bravicu. Kad... imam šta vidit: opomena, i to za porez. Viknem ja mojoj gospoji, a ona će: »Ta čitaj bolje, to si se ti zbunio. Ta, lani smo platili sav porez a sad još nije izašla godina«. Hm... Okrećem ti ja onu cidulju i opako i sastrag, al i očale kad sam metnio ove za čitanje... Opomena, pa opomena. Jeto ti sad, Braniša! Al borme i pritnja, ako ne platiš do tad i do tad slidi plenidba. E, baš sam se razbisnio, čeljadi. Ta šta će još to bit! Ta najbolje da će mi još unaprid otimat i tefterit kojikake kamate i drangulije. Svaćam ja da se iz tog izdržava ta njeva kako zovu, imfrastruktura, al koju mi ode u Ivković šoru imamo tu... ma malopre sam izdivanio znate već... Ta, okolo salaša kosim grabim i spremam sve što savisni svit pobaca, nejlone, konzerve, boce i znate već, a priko iz poništene zadruge mi dolazi, i ne samo meni već svom komšiluku lisica i nosi pilež. Kuna ima pun park, ne smiš puštit više dite da se sigra. Ona, kažu upućeni, oće i tisnit na čeljade taka je hamišna. I za to triba plaćat reštanciju, i to unaprid? Ta, ko se stara još o našem piležu, moj Braniša, mislim se ja u sebi. Važno je sad da se samo dobro uglavi mekano u fotelj, pokupi od svita i to malkoc novaca a šta će svit ist i čime će se grijat priko zime nikog nije briga. Nikog nije briga ni jel čovik radi digod ni jel ima penziju, važan je samo fotelj. Samo, neće to valjat, čeljadi. Kandar će i Braniša vaki mator morat rep na krste, pa u bili svit. Nema druge, a nisu ovi mladi ni glupavi kontam ja. Lipo se ćutećki pokupe, pa naprid. Nek radi ko mora za par sto eura i lipu pripovitku s ovi televizija što nam stalno divane kako nam je zdravo lipo i kako napridujemo u svitu. Te opravljamo ovo, te opravljamo ono a niko već da se siti da je svit siroma kugod crkven miš, da jedva ima šta ist. Priko iljadu čeljadi samo u našoj varoši iđe na onaj cocijalni kazan. Ta ne marim nek se srdi ko oće, al to je sramota u ovoj našoj lipoj varoši što tolike kamione i kamione rane nabere i navrše. Od ida ne mož čovik više ni divanit. Ajd, zbogom.