Eto, čeljadi, kukali smo na vrućinu, pa na sušu a sad nam nije pod brk kad pada kiša, pa samo zanovetamo, veli moj Joso. Doduše, ne možem mu dat za pravo. Ta sve je ove godine išlo nama paorima u kontru: kiša budne kad ne fali, sunca je bilo i priviše pa nam kuruzi izgorili i podobijali kojekake boleštine. Sve se smislim, sad kad ovi počmu skidat cine i od to malo roda na kojikake »aflatoksine«, bube, te zaraze i rasne i domaće. Jeto, nadošo sam na to da kad o tim pripovidam počme me trest nika zima i oma nisam sav svoj. Da nije kojikaki trevljanja i zabava med našom mladeži borme nikako se ne bi proveli i napale bi nas svakake boleštine. Neg jeste l vidili, sad će se morat ić na nike »obavezne priglede«, jel ako tamo ne iđemo vele da nas neće tit bresplatno ličit iako plaćamo zdravstveno. Al jeto, ima kome će i dobro doć. Na priliku moće se po novim bresplatno opravit ono što spada pod »estetiku«. Hm, kako to kadgod nije bilo, ta ja sam cio život jeto s ovim velikim ušima; da potpadam pod mlađe od 18 lita oma bi njim dao da mi ji potkrate, a ovako ne možem. Samo slušam ovog mog pajdaša, ta jeste on malkoc bisan i komisan, al pravo divani pa nek se srdi kugod oće. Po njem bi tribalo kod tušta nji malkoc prominit glavu i ono u noj, pa da se već jedared misli i radi čovičanski a ne sve naopako. Al posebno sam se uzjogunio kad sam načito da triba pet crveni dat za vozanje kroz korzu i još po digod... A nisu se sitili ondak opravit i stazicu, makar i ko ove što imamo, nikake, grbave i sve ispucane pa da mož kojikako protirat neg ić naokolo par kilometeri. Cigurno će samo bicigle napravit najveće štete; drugo ne smeta, ni ovi što se velikim kombikama natrće popriko korze pa po dana stoje tako a svit ji obalazi jel »istovaraju« robu, pa ondak i kamiončići isto tako »doneli robu«... Samo, eto, biciglišti smetaju ovim našim varoškim ocima. Al šta ćemo, ima i goreg. Jeto, niki dan čitam da će dica u škuli morat plaćat jal opravljat u škuli što se satare na bilo kaki način. Doduše, to nije rđavo, u škule, bar u ovoj našoj, nije niko metio ni nov stoc otkad sam ja išo u nju, sad se već sve poraspadalo i tare se već samo od sebe a ne od kako vele ardalave dice. Ovo su se baš huncucki dositili, nek lipo baće i nane u ovim našim »bresplatnom« škulovanju lipo ispopravljaju nameštaj, a možda će morat i umazat škulu, jel domara više nema. Al zato je dotrvalo na nove limuzine. Pa neće čeljad tirat ove stare dok love biciglište i nas s istim takim starim kugod i njevi do sad. Tako jedared meni kazli »vidi kaki ti je zarđan auto«, a ja odgovorijo natrag »ta vidi kaki je tvoj, isti taki zarđan a još i prljav«. Gospodin se fajin rasrdio, pa sam ostio i na buđelaru. Al pak. Samo sad više borme neću moć. Sad je njev nov, a moj osto isti taki zarđan, a kako nam se piše borme još će dugo taki i bit... Ajd, neću više mudrovat, čeljadi, ionako me već ni ova moja ne sluša. Zbogom.