Faljnis, čeljadi moja. Kako otkaleg, a ja krenem o njivi. Šta ćete sa mnom kad sam na njoj odraso. Što onaj kazo, ne mož seljak divanit o škuli kad nije učitelj. Neg sve mi se čini da dolaze ona naša stara vrimena. Jeto, ja poradio prolitos za rana sve kako su ovi škulovani agronomi svitovali i zapovidali, posijo a ne posadijo kuruze, pa par puta borme raso mitrađa, pa polivo. Ne sićam se borme više ni šta ni kako, te je tribalo od jedne trave pa od druge pa priko lista pa odozgor, ta božem prosti više sam šprico neg kadgod moj dida vinograd, a sad kad sam obro ispalo kako Bog zapovida: rodilo ko kadgod kad smo išli za plugom i konjom i sadili na meter po dva zrnceta i pod petu. Kurtala bilo sve ono vozanje po njivi, stalo mi na jedna lotra niki rđavi sparušeni klipova pa ti sad vidi, kad ne da Svevišnji kiše mož ti bit moderan koliko voliš, on zapovida. Eto, skupili se ode kod mene nas trojca pa kugod poslidnji siročići računamo koliko ćemo ostat dužni. U tim računu moj pajdaš Pera spomenio med troškove i ono novoizmišljeno odvodnjavanje pa mal siroma nije bio ben... Kad smo sunili na njeg čeljadi, kako odvodnjavanje čovče božji, ta vadili drač što ga trevio grom litos a ono iskopali skoro meter u dubinu a od vlage ni traga, a ti bi odvodnjavanje. On se siroma niki pristravio, pa poblidio kugod nedokuvana maslica pa će: »Av, ta šta ste me skobili vas dvojca, ta ni meni se ne bacaju novci manite me, neću moć ni spavat od strava, nisam ni mislio da možte bit taki komisni, vidi ovog Josinu, ta i kafu sam prolio po novim čakčirama«. To nas još više rasrdilo, a vamo se divanilo da je i on »prišo« nikoj novoj družini, pa će mu Joso bisno: »Ta odkaleg tebi u ovoj nevolji za nove čakčire, momče? Da ti to nisu platili oni tvoji? Sram te bilo, prodo si se za jedne čakčire!« Tako su se zakrvali, čeljadi, da sam i moro na kraju mirit. Eto do čeg je došlo, da će se dva čovika pokrvat i neće još ni divanit zbog jedni jeptini čakčira, taka smo mi paori sirotinja, a vamo kad pozagledamo svudan nika slavlja, obiližavanja ovog jal onog. I ako nema svetac mi ga izmislimo samo nek se slavi nek svit ne divani o onim što je važno. Ne znadu već kako dicu u škulu opravit, skupe knjige pa ostala potripština, samo kalmaroš košto ko meter kuruza, a o taški da ni ne divanim, triba prodat i tri! Al kome? Niko ni ne otkupljiva. Kad ponudiš, vele sad kupujemo nove, a kad nudiš nove onda tribaje stari. Ta čudo jedno šta se izveđava s ovim svitom. Nije ni čudo što mladi odlazie, dosadilo dici već i slušat ovoliko fantazija. Sad divane da će bit niki porez i na đubre, kažu od kvadrata, a nemaš se kim ni potužit. E, vidim ja da ću morat nać čivucki džak pa na obektu uvatit jednog Jazavca i s njim na sud kugod onaj. Samo, njemu je bilo lako. Ondak Jazo nije bijo zaštićena životinja pa ga mogo tužit, a sad jeste pa ne mož ni to. Mož me još Jazavac tužit za uvridu časti pa eto nevolje. Ne vridi ga tužit, a i kome? Ajd, zbogom.