Borme nam baš rano došla kanikula, ne mož čovik dat odvida ovoj vrućinštini pa to ti je. Sidim pod orasom i tu se borme znojim. Gledim na mog Roku pulina, i on se zavuko duboko u kamaru slame, viri mu samo nos i dobro isplažena jezičina a već sam mu triput minjo ladnu vodu u staroj kastroni. Av, moj Roko, mislim se ja, sve se na nas svalio, al bar da mi je tvoja pamet. Njemu je samo da je kastrona puna i da se dobro naboba, a ja nek se patim i kontam kako ću platit porez, pripravit ogriv za zimu, pa tek izdržat josag.. Sva srića što se još ne moram starat o ruvu, imam sriće pa mi ostalo odila od pokojnog baće a bio je samo po glave niži od mene pa su mi doduše malkoc okraće čakčire, tako digod po dlana više članjaka al da se iznet. Nisam ja više za ogled to i sam znam, što kaže moj rođo Joso. Kadgod se za njim cure obzirale i divanile »vidi kaki je naočit«, a sad samo babe pa divane »vidi ovaj je još živ«? Već mi, čeljadi moja, tako dozlogrdilo ovo naše faljenje da ću lipo stvarno uzet pa odnet ovaj televizor u košaru pa nek gleda josag, ja borme više ne možem. »Ni ti to tako loše«, veli mi moj mudrac Joso, »ja načito da niki velik gazda što ima zdravo tušta krava pušta muziku u košari pa veli da ima zdravo više mlika«. Gledim u njeg pa se sve mislim da mu nebi falio jedan dobar prigled kod onog doktora sa salaša. Ta znam ja šta triba za tušta mlika, ne triba mi nikaki nauk. Triba, čeljadi, dosta rane i kvalitetne borme; triba zobit dobro a ne ono kad kuruzi ne valjaju jel neće bit nikaki rod a mi po novoj modi, da ne bi sikli kuružnu, uzmemo pa opravimo niku silažu. Al nije to nikaka rana brez dodataka u nju, i prikrupe i ditelne i šta ja znam šta još. Ovako kako je mi pravimo to je borme soparno, a ne mož bit ni rezultata pa nek divani ko šta oće. Neg, nisam dospio nikako na kosidbu u Đurđin, čeljadi moja. Prodo sam onu moju staru limuzinu, a biciglom mi opet zdravo daleko po ovoj vrućini verglat al čujem da je bilo lipo, al da je bilo malo svita. Veli mi Periša da je sve manje i manje. Ta nema već ni svita, svi odu napolje iz zemlje radit, pa se nji dosta ni ne vrati natrag, pogotovo ovi mlađi. Ta baš me čudi kad smo taki kaki smo, samo se falimo, istiravamo već bliže tridest lita ko je ko ko je kriv ko je prav a plata nam već manja neg dičiji džeparac u komšijskim državama. Pitam se dokleg, čeljadi moja? Ta već smo omatorili slušajuć jedno te isto, dokleg će svit otić so tim ne znam. Niki dan sam se baš rasrdio na onog što vodi računa o zdravlju svita. Veli on da je kod nas najbolje ličenje, a polak nas matori nemamo ni knjižice kad ostanemo na sokaku, a to je često nažalost. Za prigled kod malo većeg doktora triba čekat misecima jel debelo platit. Triba, borme, fajin turit ruku u džep a ja vam velim da sam ja tute borme jaki: ja vam možem tako duboko gurnit ruku u džep da dovatim počešat kolino. Haaa, ta brica mi poderala postavu od čakčira. Ajd, zbogom.