Bać Iva se niki dan malo nalego potli ručka. Taman ga uvatijo san, Taksa odjedamput ko da ograjiso. Oma zno da ide kum Tuna, jal u vo vrime više ne radu ni poštaš ni kuršmit. Sili u vojatac, tamo vi dana najlipša ladovina. Bać Iva za se naljo bukaricu kuvane sose i metnijo nastal bocu katarke, oladite u bunaru, sve siče, al doktorcka se mora poštivat, pa ko ne smije, taj ne pije. »Kume, možda znadeš, Tunica će mi se u nedilju krizmat, pa ćemo napravit malo veći ručak. Dojće tu koiko o glavonja, pa moja veli da bi bijo red pozvat i tebe i tvoje«, veli kum Tuna, izdune bukaricu, al sve gleda nikako u stranu.  »Pa kako to, kume, sad, da za krizmanoga kuma ne zoveš nikoga o moje familije? Vad nećemo baš mi prikinit kumstvo što naši stari držali vraganajs godina unatrag? Ja sad, kanda, nisam kadar obavit tako štogoda? Pa ako misliš i da sam mator i nisam pristo za kuma, tude su mi i starija i mlađa, a ako baš ne voljite žencko, tu je deran o starije i on je o naše vire«, veli bać Iva i dugačko se zagleda kumu oči. Vaj jako izdanijo i naljo za se još jednu bukaricu. »Neka tako, kume, drugače to bilo ko naši stari. Oni u svoje sirotinje i morali tako radit, al došla druga vrimena. Sićaš se vada kako se onda mladi kum darivo. Krizmani kum bi mu kupijo jal pripravijo aljine u koji će se krizmat, a krizmanik bi na dan krizme išo ko njega na ručak. Bome, Tunice će kumovat dite o dadinoga direktora, dosta se zbližili priko naše partije. Eno, već mu unaprid doneli darove. I novi ancug i cipele i sate i sokoćalo i telefon. Tako danas većina pravi kumova dariva. Nećemo vada baš tebe i tvoju izlagat tolikomu trošku. A ko zna jal i imadete, ka tvoja morala otit u Švapcku?«, sad već malo i podbada kum Tuna. »A čekaj, kume, pa taj ni ni naše vire, ne virujem da bi naš popa tako štogoda dopušćo«, veli bać Iva i izdune sosu. Opro bukaricu, pa u nju i za se naljo katarke. »E, kume moj, ti ko da ne znaš kako se to danas radi. Ko pope u njegove varoši do dobru lemozinu, pa mu vaj natrukovo papire kake tribalo donet ko našega. Ko da još nisi naučijo da sve bude kako triba ka se išče di triba i ka se plati koliko triba. Pripravljamo i veliki ručak, dojće i popa blagosivat. Biće nas priko stotine, zvali smo sve ne bolje iz partije i sa posla. Biće tu još lipi darova za našega Tunicu. A ti i tvoji ćete sidit blizu pročelja, pa ćeš vada malo ipripazit šta divaniš. Ne bi voljijo da pružiš jezik ko što znadeš, pa da se uvridi kogod od vi veći o mene«, veli kum Tuna i duboko izdane. »E, kume, slušaj malo ti mene. Bili smo ti svi u kuće ka si pravijo krsnu slavu, pa ni do danas ne znamo jal si vaj, jal si naj. Onda ti bijo njev popa, u nedilju će ti dojt naš. A gosti isti i jila ista. Ja u take gužve ne znam kako se triba vladat, samo znadem da u svake vire novi uvik viruju više neg stari. Bolje onda i za te i za me da ni ne dojdem notaj ručak. A Tunicu ću svakako darivat doma«, veli bać Iva pa i on izdune bukaricu. Kum Tuna se samo digo i ošo, ni zbogom ni reko. A ni Taksa vaj put ni zalajo za njim.