Sidim ja tako ode pod mojim ambetušom i gledim gori u ovo nebo više Ivković šora, kad počmu letit limuzine ode po Somborskom putu ispod našeg šora. Ne možem ni serije gledat na Domi, a zdravo volim te koji kake što stalno vaćaju kriminalce a oni uvik jedni te isti. Da sam zbrajo, dosad su cigurno jednu varoš svita pomećali na robiju. Al sve je to, kako ovi mladi kažu, samo gluma. Da bar ode malkoc više vaćaju te što napadaje naše buđelare i izmišljaju kojikake nove cine i reštancije. Al od tog borme nećemo još fajin dugo ist kruva. Nažalost, ti su sad na vrvu pa nam još i zapovidaje. A mi samo ćutimo i trpimo, pitam se samo dokleg? Niki dan iđem šorom i vidim kako ovi moderni kreditni kombaji pasu ovaj ovogodišnji ječam po njivama, baš kako i bankari pasu naše paorske buđelare pa se mislim onako u sebi, pa stvarno, čeljadi, di je ovaj naš svit nesto? Kadgod si u ovo dobo na svakoj njivi vidio po pet-šest čeljadi, na većim njivama i veće bande kako kopaju kuruze, ripu i cincokret, jel side u kraj njive pa ručaju kruva i slanine, šunke, kuvani jaja, mladog luka, sira i kiselne, šale se i smiju kugod da su u svatovi. A sad pusto po njivama. Digdi koji srndać protrče kroz žito, tica već skoro ni nema, potrovala ji ova moderna hemija što se poliva i kad triba i kad ne triba po njivama samo da se nebi kopalo. Što Moj Joso kaže da se ne bi dalo sirotom čoviku zaradit nadnicu. Kad smo kod nadnica, čujem niki dan na radiju da će sad »gazde« morat prijavljivat i nadničare na taj pijo, fijo, šta li je već. Ha-ha-ha, moro sam se ismijat. Ta koje gazde, čeljadi moja? Ovi vaki ko što smo mi, obični paori nismo gazde. Imamo jedva da se naidemo, a ne da plaćamo taj njev pijo, a pravo da vam velim nismo vridni sami ni radit pa moramo pogodit ko će nam poorat, posadit i ovrć. Kad sve poplaćamo, ne ostane nam ništa. Dabome, ovi veliki ni ne zovu nadničare, Bože sačuvaj. Ne bi ti dali dinar ni svetom Antunu, a kamol nadničaru. Pa zato su i pokupovali te velike moderne svicke mašinerije da sami postignu poso. Koliko ja vidim, čeljadi moja, ne piše se nama dobro. Dica nam nezadovoljna i odlaze u bili svit, na to niko ni ne haje. Oni koji tribaju o tim vodit brigu samo štogod slave. Te, doće ovoliko svita na slavlje, te onoliko, te ovaki viđeni, te onaki. A baš nji briga što je atar pust kugod ona velika afrička piščara, zaboravio sam kako se zove. A veli opet radio da će priko pet iljada bit odvijano s posla. Sad će odvijat i učitelje, dosad su samo nas poljare vijali. Doduše, opet ima poljara, po jedan na tri sela, tek da se vlasi ne site, što kazli stari. Neg, iđem ja unutra. Doletio čopor komaraca s dola, pa valjda su nabildovani ovim otrovama kad se tako grizu. Jedan me ubo kugod da bricu ima tako me zapeklo. A mož mi se dat i na zlo ako se nasiso kakog bentoksa na njivi. Budte mi lipi i dobri, već kako vam Bog da, a i ja ću se paštrit. Ajd, zbogom.