Jeto, i onda da čovik ne budne bisan. Kako kiša zapada, čeljadi moja! Ode kod nas u našim lipim Ivković šoru nestane telefona, te štogod pišti, te mož zvat, te mož samo dobit, a najčešće ni jedno... A stalno nam divane da se vrlo paštre za selo, svi tako zdravo vole salaše a kad triba štogod opravit za šorove i salaše svi se prave da nisu treću noć dočuvani jel ne daj bože plenuti mokrom čorapom. Kažu da mi salašari tribamo bit moderni. Kako možmo bit moderni kad su puštili ove što su stalno na državnoj milosti i na kojikaki davanjima cocijalne pomoći, a u slobodno vrime dok ne čekaje red u kancelarijama jel na šalterima di dobivaju novce lipo skupljaju sve gvozdeno jel plevano? Tako su i ove poklopce s telefonski škatulja na sokaku sve poskidali i odneli pa sad svaka kiša to lipo polije i sve se pokvari. A baš nam je tribala ova kiša, sad će i žito lipo nalit pa će bar bit krupnog zrna, a ne šturavo i gebavo kugod naše plate i penzije. Doduše, ja nemam ni jedno ni drugo, al žao mi ove mladeži što radi od jutra do sutra za to malo milostinje što sad ovi novi zovu plata. Al šta možmo kad nam taki oroskop, veli mi Joso. Baš me rasrdio. Kaki sad ti oroskop spominješ, čovče Božiji? Ta, nismo se valjda rodili da budnemo bidni jel siroti; svi smo valjdar prid Bogom isti! Meni borme ništa nije jasno, i sve mi se čini da je fajin lipče bilo dok su nam vladali kojikaki majstori, bravari i sabovi neg sad kad vladaju ovi s velikim škulama. Već sam se puno puta pito jesul to samo velike škule po visini i s tušta spratova. jel su ta čeljad i stvarno išla u nji i posvršavala ji. Doduše, kako nam iđe, baš niki ne virujem. Stvarno na me već fajin utiče ta politika, čeljadi moja. Jevo, lipo ne znam: danas tako kopam jamu za stup na mom novom poslovnom prostoru što sam ga sam opravio brez strani investitora, a domaćeg porikla i brez pomoći vlade, neg vlastitim sridstvima i skupljenom cigljom s diviji deponija i vućanja po šancima i kanalima. Kopam ja tako i kopam, kad sam onda ožuljo prste o betonski vinac! Čeljadi, tako me zdravo zabolilo da nisam stigo ni opcovat. Ogulio skroz članjkove na prstima da mi Jela morala oma oprat rakijom i spolja (a ja sam doduše malo i iznutra dezifikovo). Sad izgledam kugod da imam tri bebe na prstima, pa mi se smiju. Pera ne bi bio Pera kad ne bi divanio. Veli mi da sam cigurno turo prste di ne triba. Ne triba da, al ne triba turat nos di mu nije misto jel mož dobit po njem, pa se još moždar mora dat i ostavka. No, jedino je nama paorima zabranjena ostavka jel njiva ne čeka, čeljadi. Triba poradit, polit od kojikaki bubetina i travetina; triba i ponamirivat na vrime jel josag ne priznaje uvriđene i nezadovoljne – on ište ist i pit! A kad nema, on se dere pa se komšije pobune i izviču te »kaki si ti domaćin jel gazda, sram te i stid bilo, viš ti njega samo kako se prokerio«. Tako i triba. Najbolja je kritika od svog čovika, to poštivam. Ajd zbogom.