Fala dragom Bogu već kad je prošlo i ovo vokšovanje, mislio sam već da će ovaj svit poludit od tolike graje na svim i svačim, već i dica u škuli i to onoj do četri su znali za vokšovanje. Da si se di okrenio a ono samo kojikaki divani, da prostiš olajavanja jednog, faljenje drugog, ti smiš a ti ne smiš izać na divan. Ne znam šta to nama triba, čeljadi moja? Ta jel nije lipče, na priliku, otić digod tom  nediljom s familijom u goste, na Palić se prošetat jel makar u komšiluk neg se gurat po kojikaki mistima s tušta čeljadi, sekirat se i stat u redu, di je ko, božem prosti, i covo dok je čeko i štrepio kugod da će oma sutra taj izbrat se, uvatit za buđelar i baš njemu, tim što je vokšovo, dat nike velike novce... Sad se već malkoc glave oladile, doduše bilo je i fajin bisni što su se i bunili i šetali kroz varoš s kojikaki plokatima, al to je malo. Izašlo je samo polak svita i šta sad mi tute oćemo....Gotovo, triba živit dalje. Ja sam jedva dočeko da možem lipo švragat po avliji i s mirom namirivat josag, opravljat moj svinjak. Zadržalo me borme fajin ovo komedijanje.. Iđe nama Uskrs, čeljadi moja, mi se ode u Ivković šoru baš fajin spremamo, samo nike nam kokoške nose rđavo. Oteglo se ovo ladno vrime pa kasnije pronele a pedig se jedno pet i raskvocale, a moja gospoja sad čuva jaja za šaranje i posvetilište ko oči u glavi. Ne da ni kajganu čestitu opravit. Neg, divane mi dica da je zdravo bila lipa priredba od ove naši dice što će na jesen krenit u prvi razred na rvackom jeziku; zdravo su dica lipo pivala i bili njim na priredbi i gosti, pa mali svirci. Unuka mi bila zdravo radosna i po dana mi pripovidala kako joj se sviđalo, samo vidićemo mi to kad na jesen krene škula pa tribala učit..Ako bude na didu, biće borme drž pa ne daj. Mene kad je pokojna mama odvela prvi dan u škulu, mi bili zajedno s učiteljicom malo a onda ona s roditeljima sila da njim da raspored kako da nas šalju u škulu, a ja lipo pobigo i stigo prija mame kući. Al onda se to rešavalo bome redovno: prutić pa natrag u škulu. Jeto, ja se raspripovido a nemam kada čeljadi ni redovno u komšiluk otić, toliko je posla. Šta je to, očin? Jel sam omatorio, pa usporio jel se poso niki povećo? Moraću opet lipo s ovom dvojcom moji pajdaša pa da mi dođu pomoć, sad će Uskrs a avlija mi sva u neredu. Veli mi ova moja da je to sve krivo ovo vokšovanje i da sam više sidio prid televizorom neg radio na salašu. Ha, šta kast, moram priznat da je tako. Al uđe niki andrak u čovika i sam na se je bisan, kugod da će imat kake hasne od tog al sad će još ovo jel sad će ono. Otiću u našu crkvu sad za Uskrs i borame ću se zavitovat Gospodinu da neću gledat opšte više televizor, već lipo ko kadgod, zatvorit josag i pilež i pod dunju. Jel ne virujete? Ta baš bi to uradio. Al znam da će mi se svit smijat i kast da sam skroz zaostanut. Ajd, zbogom do drugput.