E, čeljadi moja, ja se rišio, doduše malkoc fajin mi pomogla i snaš Teza što me izružila, veli ona meni niki dan u dućanu: »Šta si se ti, Braniša, snuždio kugod kaki pokisnut pilež? Ne žališ valjda i sad za tim poslom? Ta iziš ga, neš sad valjda zdravlje izgubit! Nemoj se ti uzdat ni u kog, vidiš da niko ne tiska da ti pripomogne a i imaš to malo zemlje, rane imaš pa se lipo bavi tim čime ti se i familija bavila. Jel ti znaš da se kadgod za svinje kad njim štogod fali prvo išlo pitat tvog dida Grgu, pa se tek onda, ako on ne zna, zvao doktor za josag. A i objekat imaš, od baće ti osto«. Mislim se ja, čeljadi moja, pa dobro žena i kaže. Zapustario sam moje, a samo politiziram i vraćam sebi na štetu. Lipo ja čim sam došo iz dućana navalio čupat stare stupove, topit smolu i mazat nove da ne trunu. Radim jeto već dvi nedilje ko bisan, neću više borme molit nikog već sam sebi opravit industrisku zonu, i to baš ode u Ivković šoru, pa nek bisni ko oće. I danas sam se latio, skuvo u kori krumpira i baš križam crnog luka i slanine iz prisolja na sitnije katane jel nemam zubi kad jevo ti Periše. Još s vrata viče i sida za astal. Nudim ga da ide, al neće jel kaže da je zdravo važno. Šta je toliko važno mislim se ja, nijel kogod umro u šoru, i ovako smo se fajin proridili, kad on oma potego: »Jesi l ti čuo, Braniša, da su ovi naši na viću rišili i svitu poručili da mož vokšovat ko za kog oće al da je na demokrackom putu?«. Nije da ne virujem sam sebi, al mislim se niki pa jel ovaj čovik pošandrco jal šta mu je? Čime se on još sekira? Ta svakako neće proć ni par lita, pa će bit nova izbiračina. »Ta šta si zinio u me kugod tele u prazne jasle već divani šta misliš da bi tribalo radit.« »Pravo da ti kažem, Periša moj, mene su zvali doduše niki da budnem na škatuljama al neću. Baš sam se taj dan udivanio da ćemo sadit ja i Joso kuruze, i vokšovat ću ić ako stignem. A šta si se ti tako uzrujo kad nikake hasne nemaš? Al zato vidim da imaš fajin veliku glavurdu, pa misli s njom. Šta tebi ima kogod kazat za koga ćeš ti vokšovat? Jel ima tamo ogađeni astali da te niko ne zbunjiva dok zaokruživaš? E, onda tako nek i budne. Čito sam i ja, nika furija ispala da je jedna naša kazla da triba vokšovat za ovog što je sad glavni svudak, al sam načito isto tamo da je to njezino privatno kontanje. Znači, nikog žena ne tira ni na kaki gri, a nako pravo da ti kažem čovče da sam sad mlađi pa da sam u kakim poslu dobro plaćenim i ja bi se borme zdravo konto jel bi bio glupav ko do sad. Triput su me kečili iz službe i uvik zato što sam bio za svoje. A kad su došli ti moji na vladu, to jest bliže vladi, oni me ni ne poznadu pa sad zato pod stare dane opravljam svinjake. Neg, lipo ti sidi pa í. Ja moram radit i nemam kada mudrovat. Ako neš, onda se spremi pa ‘š mi pomoć u svinjaku. Jevo, sad mi se i krumpir skroz oladio. Taki je kugod mrtavac. Hu, kurtala bilo i praznog divana, sad ću ostat gladan. Kud sam se i upušto s tobom raspravljat...«