Jedva sam čeljadi moja dočeko ovo malkoc sunca. Al mi dosadila već ona magluština i ladnoća da ga Bog sačuva. Kako otkaleg a ono zima ne mož joj dat odvida. Lipo je meni moj baćo divanio da navučem ogriv bliže salašu, jel ću i ja omatorit pa neću bit vridan otić u guvno rad njeg. Al di bliže kad će se ondak nakotit pacovi i mišovi i izbušit mi salaš kugod sir, pa je to tek nevolja; ta i vako mi izodiran ko lončić od leda i plave kiše. Nema mi druge već se čim malko većma razgali vrime neg zasukat nogavice pa navuć žute zemlje i digod nabavit plive i lipo zakuvat blato pa salaš čestito umazat. Pa kad ga ondak priđem krečom jedno triput ima da se bili kugod da je juče nabijen. Neg kontam da moždar ne bi bilo zgoreg kad bi kupio i onu plastičnu mrežu što ovi meću na onu bilu izolaciju. Onda ga ne bi mogo led načet. Šta vi mislite? Ta baš ću probat. Nema šta, mora se radit i obnavljat starina, tušta je salaša ugašeno i ode kod nas u Ivković šoru. Doduše, ima nika nova oprava al to je meni fajin svileno. Nema zida brez meter nabijanice, pa nek divani ko šta oće. Ja ću se paštrit da moj bude uredan, bar dok ga ovi ne dođu plinit, jel kako je krenilo i okrenilo se odastrag prema naprid mož bit svašta. Nikad se ne zna šta će glavešine izgatat u njevim odmorenim mozgovima. A da njim uvik triba novaca, to nažalost vrlo dobro znademo. Veli mi baš Periša da je niki dan išo u varoš pa tio prić priko pruge i ni na jednim mistu nije mogo već moro ić čak naokolo, susto je kugod ker. Kako se nisu nikad sitili ovi što tako lipo divane a gadno se staraje da izdvoje koji dinarčić pa oprave jedan mostić priko šina za nas što iđemo furtom pišce neg se opravlja samo nike putove za limuzine, svicki i ne svicki, a vamo nas što iđemo pišce a najviše surkujemo u varošku kasu zaboravie uvik.. Mislim ja da je Periša u pravu. Ta valjdar ne bi toliko pogodilo taj izvikani budžet kad bi se kupilo dvajst dvocološki civi i koja tabla debljeg pleva pa na mistu onog starog drvenog istrunitog opravilo nov od gvožđa. Ne mora on bit bog zna kaki, dosta je da se mož čovik primetnit priko pruge i priturat biciglu. Av, valjdar mi se i tilo od ove zimske oprave već uzjogunilo, sve me svrbi oko vrata od ovi cveterčina pa se češem kugod moj zeljo kad se nakupi liti čička. Jedva čekam proliće da se primandurim. Za maj ću i dugačke gaće skinit s mene, barem jedne, toliko mi dosadilo. Veli mi moja gospoja da me od zimoće i hrknjača tako bolila one nedilje, a mož bit svašta, osapuno sam se cipajuć drva pa naladnio. Bio sam kugod drvo na drvenicama, priležo cio dan, a baš sam tribo otić u nedilju na golupčiju pecu kupit pivca, ovaj moj matori mi crko pa nema ko gazit kokoške a proliće će i triba nasađivat kvočke. Eto to su nevolje čeljadi kod nas na salaši, a ovo... ko će di će i za koga vokšovat, ić agitirat, to nek se varoščani staraje. Zbogom.