Bać Iva sam sebe nikako ne može rastolmačit kaka ga to alala spopala u poslidnje vrime. Digod se okreneš, ne valja. Eto, juče bijo u varoši ko malo veći doktora, sve mu prisilo. Oma ujtru, ka došo na štaciju, ništa mu ni merisalo kako triba. Kiša pomalo sipila, bilo i ladnoga vitra. Čudno mu bilo što svi stoju napolju i ni što imu ambrelo i ni što nemu. A štacija lipa, selo je okrečalo jesenas. Izminjali i vrata i pendžere, da svit može čekat ajziban u lipomu. A selcki dade velu, vada ni naše selo baš najgorje, ka su mogli komšije, možemo i mi. I bome, dobro se isprsili, al konda samo na ričima. Naj što štaciju krečo, pripovida da mu to još ni platito. A ko zna i ka će bit. Štrekari nisu tili krečat, pa neće ništa ni platit, mada je ta štacija njeva, a ne selcka.  A i ne možu, velu nemu novaca, mada nedugo pri toga bile pune novine njevoga lopovšaga. Tijo unit, ni ni štodiro zašto svi čeku ajziban napolju. Još jim se po malo i čudi. Već se uvatijo za bravu, ka vidi na vrati ćilit. Nuž njega natrukovano da blagajna više ne radi, a cidulje se kupuju u ajzibanu. Veli, ide ko noga u crvene šepe vidit štaj to, ka ni tamo nema nikoga i na njegovi vrati ćilit. Uto došo i ajziban. Sustavijo se i brez toga u crvene šepe, a ka su svi unišli, krenijo se dalje. Brzo ope sto, vidi bać Iva da se sustavijo i propušćo niku ženu da projde na bicigle putim što ide priko štreke, pa se istom onda krenijo dalje. Kroz pendžer vidijo da nema ni noga što spuščaje rampu ka prolazi ajziban, a bome, nema ni rampe. Otesterita. O njegovoga sela do varoši imade pet rampi i ko svake stali, pa zoto ajziban više ni ne dojde  za po sata, neg za tri frtalja. Došo i naj u plave šepe. Oma pito bać Ivu jal mu triba cidulja, veli ako ne triba, nek mu plati samo polak. Vidi da skoro svi tako radu, pa ni on ni tijo drugače. Misli se, dinar vamo, dinar tamo, pa se pomalo i prišpara. Tu se malo preznijo, moglo bi jim se to na godinu obit o glavu. Ka ni gore prisapu koliko su cidulja prodali, mogli bi reć i da jim se taj ajziban ne isplati, pa ga i ukinit, ko što jim zimus poukidali nikoliko nji za gore i nikoliko za dole. U tomu došli i u varoš. Oma sa štacije ošo ko njegove doktorice. Ka tamo i na njezni vrati natrukovano da danas ne radi, a vi što zakazani, moru ope otit ko njevi selcki doktora i iznova zakazat. Duboko izdanijo i tijo opcovat, al više ni zoto ni imo snage. Samo popijo jednu medecinu za smirit se i malo sijo, pa će, ka se odmori, natrag na štaciju.