Faljnis, čeljadi moja. Eto ja sam vam sav niki iskrivljen. Ne mislim da sam očo nuz kraj s divanom, fala bogu još me jezik jedino i služi kako-tako, već vako, zdravstveno. Niki dan me nano andrak da se latim cipat drva, ova zimetina odmakla pa se već i šupa polagano prazni, a ja našo niki stari panjova i šuljova i ko velim sam sebi iđem ja to iscipat pa će dotrvat do prolića. Latijo se borme i iznojijo, pa kad me onda ošinilo u krste čeljadi moja... Oma mi ispala sikira, zaglavak me ošinio po palcu pa me još sad i boli, a hrknjača da vam ni ne divanim. Iskrivio sam se kugod trinajsti paragraf, on je kažu uvik kriv i niki antiprotivan, kugod ovi naši kandidati, te bi jedan, te bi drugi. Šta radim? Ta šta možem radit vaki kljakav? Ležim lipo u kujni na rekamenu, ne znam kako se iskrivit pa gledim malo u televiziju, malo kako Moja Jela žaga i raspaljiva vatru i pomolo je svitujem. Dotle sam je svitovo dok mi nije kazla da sam zdravo rondzav i da će me izvuć napolje prid ambetuš pa nek tamo rondzam. Ko da je meni lako po cio dan ležat a ne radit ništa, čeljadi moja. Ta ja i da padnem u bunar da sam zdrav našo bi štogod radit. Bože dragi, ni u crkvu nisam uspio otić. Ne možem se sagnit ni uć u limuzinu, a kamoli sist na biciglu a baš mi nije daleko, tute na početku Ivković šora. Veslam po ovim kanalima na televiziji, a borme nema baš ništa... Žali bože i ti stopedest dinara što nam skidaju sa struje. Na jednim programu dvi nike kuvaju, cere se božem prosti kugod da nisu treću noć dočuvane jel i snaš Kuda zavračala ne bi vam kazo. Na našoj Vojvođanskoj televiziji nediljom daju cio dan nike emisije kugod da Vojvodina nije poljoprivredna regija pa nema nikake nauke što se o paoršagu mož svitovat neg nike trofrtaljoške divojke se isto tako smiju. Pedig, na drugim kanalu divane nike učene glave kako ima iz tog i tog sela dva-tri doktorata, pa onda naučenjaka pa indžilira od ovog pa onog a kukaju kako se selo razišlo i nema mladi... Moro sam se nasmijat. Ta, eto vam, mislim u sebi, vi take učene glave pa se niste paštrili da sačuvate svoj svit. Da ste se paštrili, štogod bi i bilo. Al niko to danas ne gledi, ovi naši sad kugod tići: pobignu iz gnjizda čim nauče letit. Av, al ću izružit ove moje sad kad sam vaki vezan za stoc i postelju. Ni jedan ne svrati na divan, svi se našli u nikom poslu, doduše već sam vidio i ja da se uveliko baca mitrađ na njive. Samo, to mogu ovi koji imaju one velike traktore i mašinerije i dosta mitrađa, a mi s ovi naši ferčikama možmo samo zapast na njivi. A borme nije da će još tit i upalit. Baš mi drago što smo se vako ispripovidali i što sam se imo kome požalit. Ajd, ozdraviću ja do prolića pa ćemo se onda vidit i čut ako Bog da. Ajd, zbogom i pazite na krste, jel ako kugod ja nemate ni cocijalno ne daj bože past u ruke doktora. Za faljnis oma pedest eura.