Av čeljadi moja,  pa jel to mož bit na ovim svitu, da šta čovik oće čestito jel pošteno uradit – nemož! Baš sam se niki fajin razbisnijo da ću se još morat ić ispovidat. Zamislite tijo ja, jeto još malkoc pa će proliće, lipo opravit ovu moju biciglu pa velim otiraću je kod majstora bicigloša jel ne znam baš sve sam, teknika je to jalte... Kad ono piše na vrati da ne radi, očo u penziju. Ajd iđem ja dalje pa se sve mislim kako nije naučijo kakog mladog momka da bidne majstor misto njeg. Odem kod jednog poznatog čovika kadli i on ne radi, veli komšija mu da je spakovo bućur i očo u inostranstvo, kaže sad je tamo posto spremačica i zdravo mu dobro iđe. Ja turam biciglu po varoši, nesmim je ni ostavit jal će je kogod još ukrast, nikad se ne zna pa se sve niki mislim, jel to moguće da je čoviku što je ode bijo priznat i poznat majstor i imo svoju radnju u srid varoši bolje u bilim svitu bit spremačica neg kod nas majstor. Jel smo mi tako runili čeljadi moja jel šta je, ajd kažite mi, moždar mi iz Ivković šora ne dobijemo prave visti. Ta kad god upališ televiziju onaj s njega furtom viče kako nam dobro i lipo, a vamo čovik vridan pošten i radan ode u drugu državu radit najmanje plaćen poso i bit mu fajin bolje neg ode... Ne znadem i nisam pametan... Sve mi se čini da taj divan s televizije drži vodu kugod citka za čorbu, što kazo Joso nikim pecarošu kad je ovaj kazo da je uvatijo babušku od dvajst kila, a Joso, namazan vražijom mašćom njemu natrag veli da mu  krmača baš oprasila fajin a jedno prase od trist kila, Pecaroš veli da ne viruje a Joso njemu nek smanji babušku pa će i on prase...Ta ko mi i ovi divani ličidu. Ne iđe meni borme u glavu tušta tog, napriliku ni mi jasno kako kod nas i napolju ista firma, isti poso, a nadnica desetak puta manja, oni dobijedu i po dvi misečne nadnice više na godinu, a kod nas zakidaje i od redovne zavriđene. Stim sam se čeljadi tako izokupiro da ni kod Puniše nisam svratijo na kafu, a još me na kraju i kod stareške pece zaustavijo i render, razgledo po sata i mene i moju biciglu pa na kraju veli šta mi to namotano na gumama misleći na bajlag što sam namoto da mi se guma ne raziđe, ja mu odgasijo jel nevdi da su to lanci, očo je snig a nisam i skinijo... Pere me ismijava i veli da je dobro što sam se probudijo i da je to vako već dvajst kusur lita pa veli kako je išo opravit legetimaciju koja je već bila trajna i doživotna. Al jeto, kogod se sitijo da i tamo mož metit koji dinar u buđelar i tribadu svi prominit za ove nove od plastike, al ajak, nije to tako dlanom o dlan. Prvo je išo zakazat i da ga umetnu u kompjutor, onda je jopet išo kad su ga umetili posli deset dana zakazivat to zakazano, dobijo cidulju kad da ode da ga uslikadu i počmedu s poslom. E tek posli jopet desetak dana će doć legetimacija iz glavne varoši i onda će moć ić rad penzije. Lipsaj mago dok trava naraste...