Bać Ive i njegove niki dan bili u gosti Pava i Kata isprika. Pavu bać Iva upozno još davno pri rata, ka ošo priko na velike škule. Zajdno se krenili u istu škulu, dade ji poslali da uču za fiškalje. Zajdno se i fodbalovali, išlo jim o ruke. Potli  godinu dana Pava se istriso iz škule, veli ni to za njega. Ošo učit za vetrenara. Potli dvi godine istriso se i bać Iva, vidi, džabe gubi dane. Ka čeljade štogoda radi brez volje bude i ćorav posov. Priko fodbala našo posla u male varoši, ne tako daleko o velike i to ne makarkaki, po cili dan moro puno toga trukovat. A trukovat oduvik jako voljijo. Sa Pavom se i dalje družijo, razumili se bolje neg braća.  Jedino nisu voljili što se sad moru fodbalovat jedan protiv drugoga. Godine prolazile, Pava svršijo za vetrenara i ošo doma, u njegovu ravnicu. Za nikoliko godina bać Ive se ništa steškalo, stala ga jako pritiskat brda oko te male varoši. I on došo natrag u njegovu ravnicu. Sa Pavom se viđo često. Malo malo, pa bi išli jedan ko drugoga, nisu bili daleko, dilijo ji samo Dunov i dvajs tris kilometeri kaldruma. Ni dan danas ni jedan ni drugi ne znu kako se nisu skumili, a imadu toliko toga što ji jako veže. Obadva bili iz stari paorcki kuća. I jednomu i drugomu dade i matere bili vridna, poštena i dobrostojeća čeljad. U politiku se nikada nisu putali, oduvik gledali svoja posla i države prodavali sve što bi jim rodilo i sve što bi otranili. I bili pošteno platiti zoto. Bać Iva i Pava kroz cilo vrime ratnoga ludila tu družbu i održali. Jedino nisu išli jedno ko drugoga, al se baram jedamput na misec čuli priko telefona. Samo se bojali da ji ne metnu pod pušku, pa da moru jedan protiv drugoga. Ispalo dobro, bać Ivu nisu zvali jel se jako razbolijo, a Pavu metnili u bolnicu, jal nisu imali dosta doktora. Prvi se oženijo Pava. Bać Iva drečo ko malo dite što mu ni mogo it u svatove. Ni mogo dojt ni Pava ko njega. Prošla i ta kalvarija. Na ćuprije priko Dunova metnili granicu, pa ka oš u matrnu, više čuda moraš projt neg da ideš u Ameriku. Koliko put bać Iva išo ko Pave, pa na kaldrumu provede po sata, a na ćuprije triput toliko. Al neka, sve se izduralo, jača bila radost što će ope vidit jedan drugoga. Jedino obadva bili bisni na političare, svaki na svoje. Niko jim ni mogo  rastolmačit zašto i vi odvud i ni iz matrne, ko mladi pitlići, samo tentu nu drugu stranu, ako ne drugače, makar priko novina, svako svoji. A obični svit se ope pazi, ko da ništa ni ni bilo.