Av, čeljadi, jedva sam dočeko da već malo ode ova zimetina. Dosadna je već bila kugod čičak u čakčirama, ni nos čovik pomolit iz kujne a šupa se prazni li prazni... Al kad se smilovalo lipče vrime eto meni nove nevolje. Voda nije mogla naglo otić doli u zemlju neg mi se slila u volaricu, pa u litnju kujnu... Ova moja rondza kugod da je izgubila poslaničko misto, jedva sam je istrpijo, a čerez to malo vode u kujni, moš mislit, uzo korovsku metlu i izmeo i gotovo. Kad bi se sve nevolje mogle tako rišit... Lipo čovik kad mu dojadi uzme korovsku metlu i sve odmete dalje od salaša. Al bome ne mož, dogoriva do nokata lagano. Veli mi Joso jutros kad je bio na kafi da su i naše pridstavnike zvali tamo u Ameriku da i oni izdivane naše nevolje. Mislim se ja već jedared da se i nas kogod sitio, a ne furtom naše brige turat pod krpare. Ne mož ni tamo tušta stat, jedared se već i iz krpara praši. Lipo će to bit ako se naši site i običnog svita a ne samo oni što su blizo vatre, pa ajd nek bude za me a za drugog me baš svrbi livo uvo. Joso kaže, a on je uvertaniji u te divane, doduše i stariji dvajst lita od mene, da će tamo samo divanit o kulturi. Slažem se ja, čeljadi moja, da i o kulturi triba divanit, brez nje nema ni čestitog svita, al triba makar s vrata spomenit i gazdovanje, jel brez dobrog gazdovanja nema ni kulture, nema ko platit ni biletu za kojikaku pristavu a ne drugo štogod. Doduše, ima kulture, ne mož čovik kast da nema. Eto, malo-malo pa digod prelo; lipe cure se oblače u našu nošnju, biraju se najlipče prelje, pivaju se pisme... Prelo je borme zdravo velik događaj kod nas Bunjevaca. Doneli su ga još naši didovi i majke iz starog kraja i dan danas se održava, al nisam čuo da se baš na njem zdravo divani bunjavački, osim u Tavankutu. Ni pripovidaka veseli i šaljivi nema kugod što je kadgod bilo, a borme je bilo i veseli šala kadgod, pa čak i kojikaki sitni podvala...No, možda to tako triba. Prela kod nas u selu, a ni Ivković kraju već odavno nema. Sva se prela priselila u varoš, varoščani kandar bolje znadu prelit od nas. Joso mi se borme baš niki vidno izživciro. Veli da kod nas nema više ni ambulanta u selu. Ukinili je, kažu, do daljneg. Kandar i to spada u onu brigu o rvackoj manjini što su je tako obećavali vodeći u obadvi države. Zbog te brige se skupljali već sto puti, izrukovali se i izdivanili pa opet ništa... Opravili par sto meteri uskog sokaka, biće eto i knjiga na našim jeziku za škulu. Al ne mož knjigu poist, ne mož se  snjom ugrijat. Baš sam bio bisan kugod moj Roko kad ne mož iščeprkat jaje iz kamare. Toliko divana, a svit nema di kod doktora. Nema, doduše, ni cocijalno puno naši. Valjdar kad nam pročitaju ime vide ko smo pa za nas izmisle novo pravilo, šta li, pa nas keče nuz kraj da čekamo. Ko nema da plati, taj se jadan pati. Neće valjat, čeljadi. I Braniša će kandar morat ovog prolića tražit mista glavi u bilim svitu. Ajd, zbogom.