Bać Iva odjutros sam doma. Taman fruštukovo, na vrata unišo kum Tuna. Čudno, nit se čula vraca, nit zalajo Taksa. A baš uvik, ako ga samo nameriše, da se pokida. Sijo zastal i ni pet ni šest, oma pita di kuma. »Eto, naši doveli nikake strancke što će u komšijcke varoši gradit veliku fabriku, pa će na godinu iz našega sela zaposlit jedno tris-četrdes žena. Mislim se, kuma vamo di radi ne dobija nadnice baš na vrime. To znadem cigurno, jel i njev gazda daje novaca moje partije, pa za rabadžije baš ni nema uvik dosta. Zoto ga moji i pušćaju da radi tako kako radi. Bolje bi je bilo da se mane takoga. Znaš kako je, u partije sam nikaka guka, pa vada ću se i ja štogoda pitat ka se budu izbirale nadničarke. A komu ću učinit, neg rođene kume«, veli kum Tuna, a bać Iva mu nalje polučak, znade da zoto i volji nait pri njegovoga fruštuka. »Ne znam, kume, to ti mora kazat ona. A ne znam ni koliko bi je tako štogoda koštalo. Znadem samo da tvoji baš i nisu majke Tereze, pa da komugod štogod dadu samo tako, a da ništa zoto ne išću«, veli bać Iva i odmane rukom. Kum Tuna istrese polučak, pa sam nalje drugi. »Neka tako, kume, pa vada smo svoji! A ko će komu, neg svoj svojemu? Nego, znaš, jedino ako bi tila dat krsta na jedan papirić, pa da noto udarimo štambir, jel brzo će izbiranje. Uvik voljimo unaprid znat ko će bit za nas«, veli kum Tuna. »A otkud znadete da ona na izbiranju neće zaokružit kakoga drugoga, neg baš vašega?« pita i obešenjački ga pogleda bać Iva. »A, davno smo mi prošli tu škulu. Ne može nas više niko uzvarat, baram ne na izbiranju. Mi lipo sa svakim podivanimo unaprid, pa ćemo i š njom. I onda ka ide izbirat, mi ćemo je već dat ispunitu cidulju, pa ona tamo nek uzme praznu, kako već i triba, pa ka otide za firangu, iz džepa izvadi ispunitu, a u džep strpa praznu i naskaku je dade našemu čeljadetu. A u škatulju nek ubaci nu što dobila o nas«, veli kum Tuna. »A čujem da je sad skoro tribalo izbirat i selcke oce, šta će o toga bit?« pita mu bać Iva. »E, kume, mudri su vi naši gore. Nećemo ji ni izbirat ima, pa kad vima projde rok, selo neće imat ko vodit. Onda će se postavit nji pet da gospodaru dok ne bude izbiranje za nove. Vada znadeš da će o pet baram troj bit naši. A izbiranje ćemo nadesit za četvrti-peti misec, onda će frtalj sela već otit u Švapcku, u Italiju i u matrnu trbuvom za kruvom. A ti i nako ne bi nikada izbirali nas. Vako ćemo najlakše zadobit«, veli i zadovoljno se naškobi kum Tuna. Istreso polučak i ošo. Bać Iva ga ni ni ispratijo. Samo duboko izdanijo i trisnijo šakom po astalu.