Bać Iva bijo na koferencije što je svake godine nikoliko dana pri Marina držu njegovi što pivu, cigru, prikazivu komate, trukuju i šta već sve ne. Gledi, čeljadi iz godine u godinu manje. Mladi ni od korova, jedino jedna cura. Velu, ta i prodala ko nji. Potli, ka počo divan o noga što se radilo i što bi se tribalo radit, ispalo da bi š dicom tribalo drugače, jal tamo di nema dice, sutra neće bit mladi. A ka sutra ne bude mladi, priksutra će nestat i stari. Al ope se ništa proštodiro, pa nisu ni ti njegovi toliko krivi što nema dice, dosta toga imade i ko matera i očeva. Eto, sitijo se i kako, ka su bili dica, bijo pun sokak njeve graje i njevoga starovirckoga divana. Danas se dica baš i ne divanu puno međ sobom, većinom se sporazumu priko telefona. A i ka se baš moru štogoda divanit, divanu se gospocki. Spalo mu na pamet i kako mu pri nikoliko godina, ka tijo okupit dicu za izigravat jedan dičji komat, al na njevomu divanu, rekla jedna curica iz drugoga-trećega razreda. Veli, ja to ne bi, ni malo ne voljim taki divan, lepše mi je da pričam. I starije dite jim isto ni tilo dojt ko njega, sad zajdno pričaju tamo di više volju. Dugo ni mogo dojt sebe, njevi dada i mater su baš vikovično visili u crkve, visu i danas. Onda se učljanili i ko vi njegovi, pa ka dobili papire o matrne, ni ji više niko ni vidijo. Preznijo se iz takoga štodira ka knez počo divanit koliko mu se nji vi dana javlja, veli ne samo njevi, neg i dosta ni iz varoši, što njevima baš i nisu mislili ništa dobroga, a reko bi da ne mislu ni danas. Samo, sad bi se učljanili, triba jim to, jal i oni bi pravili papire o matrne, mada ta matrna baš i ni njeva. Oma to povezo i sovim što bilo u poslidnje vrime. Eto, pri dvi nedilje javijo mu se jedan njegov što se fodbaluje u varoši. Veli voljijo bi da o njega natrukuje štogoda u novina, vada zaslužijo za tolike godine fodbalovanja. Bać Iva natrukovo, još se sporazumili i ka će ga beštelovat. Al ka se tribalo beštelovat, ni tijo. Veli ne bi ja u take novine, ko zna šta će reč vi š kojima se fodbalujem, pa bi mogo i izvisit. Samo nikoliko dana potli toga desilo mu se skoro isto. Vaj put se pridomislijo jedan njegov dobri, što još o pri rata drži radnjicu. Dobro radijo, drugi notomu poslu propadali, on stalno smišljo ništa novo, pa stalno i išo naprid. I on se boji da će izgubit mušterije ako se o njega trukuje u taki novina. Ope se preznijo. Tijo i on ništa reć, al koferencija vada gotova. Jedino još opazijo da nisu bili ni njev popa, a ni prvi o njeve partije. Jedino ne zna jal ji niko ni zvo, jal nisu tili dojt. Samo zna da ne valja ni vako ni nako. Potli mu ni paprikaš ni bijo sladak. Doma ošo ko pokisnita kokoš.