O tavankutskom veleposidniku Rici Pišti, koji nikad ni nije dobro naučio bunjevački, prepričavaju se mnoge zgode i nezgode. Jedna od tih je ova:

Jednoga dana dođe Rici neki siromašni čovik imenom Miša i zamoli ga da mu pozajmi novaca. Rica ga prvo upita:

»Ajde, Miša kaži, šta je bolje, da srdi samo jedan čovik ili da srdi dva čovika?«

Miša ne znajući na šta Rica cilja, iskreno odgovori:

»Pa valjda je bolje da se srdi samo jedan čovik!«

»Eto vidiš«, nastavi tumačiti Rica. »Ja tebi dam novaca, a ti ne vratiš. Ja srdim i ištem da vratiš. Ti srdiš, šta je ištem kad ne možeš vratiti. Tako srdi dva čovika. Zato nećeš dobiti, pa ćeš srditi samo ti, što nisi dobio. A i sam si kazo da bolje kad srdi jedan čovik, neg da srdi dva čovika«.

Istina, da ovo Ricino pravdanje nije baš u duhu evanđeoske nauke, ali je sigurno imalo nekog opravdanja u dugogodišnjem životnom iskustvu.