Bila je korizma kada je hladni gornjak poljem nosio prcove i tirao orače da bolje stegnu kapute oko sebe i da češće kandžijom javljaju konje. Tavankutski veleposidnik Rica Pišta poslao je četiri para orača da na dolskoj zemlji oru njivu na kojoj će biti posađen kukuruz.
    Promrzli orači stanu na ovratinama i počnu se dogovarati kako bi zaluckali gazdu da štogod izmisle, da se mogu maniti oranja. Stipan, koji je uvik bio najglasniji i spreman na huncutarije, pridloži:
    »Marko, ti si najmlađi, pa lipo otiđi na salaš i kaži gazdi da vitar tako duše, da vraća brazde natrag, pa nam ne vridi orati«.
    Marko spremno ode gazdi i kaže mu nevolje orača, da vitar tako duše da vraća brazde.
    Rica Pišta je davno svršio take škule i sitio se da orači ne govore istinu, zato kaže Marku:
    »Dobro, Marko! Kad vitar tako duše da vraća brazde, a vi onda ispregnite iz pluga i upregnite u volovska kola, pa ćemo voziti pliva«.