Arhiv tekstova
Lito na kaštelu
Slika je naslikovana u lito 1958. u somborački salaša kod Lugova. Danas (2024. godine) je to poljoprivredno dobro Sedma uprava, a sve do posli Drugoga sveckoga rata je bilo imanje Fernbach na kojemu je bijo »kaštel«, nevelika palača. Na slike su tri sestre, Eva Đanić (1932.-2014.), Pavka Vidaković (1935.-2013.) i Ana Miloš (1927.-1993.) rođene Đurkov iz Sonte. Naslikovane su iza zgrade uprave tj. iza kaštela.
U to vrime su još bile jako vidljive posledice rata. Siromaštvo je tiralo ljude i cile obitelji da tražu posov dalje od Sonte. Posla je bilo malo, a zemlja je davala slabe prinose, jel su ljudi još uvik obrađivali njive konjma, a nije bilo ni veštaka, ni navodnjavanja. Državna poljoprivredna dobra su u tomu pogledu stojala puno bolje i već se zemlja obrađivala traktorima i mašinama koje su išle nuž nji.
Jedno od taki imanja je bilo i ovo »na kaštelu«. Tu su se sve poljoprivredne kulture, žita, kukuruzi, repa, konoplja. Stotine radnika su tu zarađivale »kru naš svagdanji«. Vozovima su dolazili čak iz Bosne. Problem je bijo smistit i priranit tolike radnike. Oni koji su se naseljavali na dužje vrime sa dicama i sa ženama su dobijali državne stanove. Sa sadašnjega gledišta bile su to prija kenjerci (udžerice) neg stanovi. Obično su imali jednu do dvi sobe i špajz. Voda nije bila sprovedena. Na imanju je postojavalo više veliki okrugli bunareva. Vodom sa taki bunareva se napajala i marva. Krave i konji su bili smistiti u desetak, a možda i više, veliki štala, a više nji je služilo i za smistit radnike. Krave i konji na jedne strane štale, a na druge strane štale su spavali radnici. Rana (kruv, slanina, mast, sol, paprika) su visili u torbama gore na gredama. Nike štale su očuvane i danas.
Eva sa slike je stojala »na kaštelu« sa čovekom i dvoj dice u stanu, a Ana i Pavka su spavale u štalama sa ostalima radnicima. Radnici su međ sobom izbirali kuvaricu da imu jedampt dnevno kuvano jilo. Kuvarica je po skoro cili dan radila sa svima radnicima jednako ko i oni, a pridveče je dolazila u kaštel da pripravi večeru za nji pedesetak. Ako je tribalo zamisit tista, onda je š njom dolazilo još dvi-tri žene da pomognu. Kuvalo se iza kaštela u velikima kotlovima, na pogodnomu mistu, a tu se i jilo. Radnici su priko dana fruštukovali i užinali suvu ranu na njive.
Toga lita prija ovoga slikovanja, moja mater Ana i teta Pavka su mi povele š njima na kaštel. Tetka Eva mi je primila na konak i kost. Ja i moji pobratići smo spavali u jednomu krevetu u kujne, a tetak i tetka u sobe. Ne sićam se da nam je bilo tisno. Sićam se samo lipo provedenoga školckoga raspusta. Blizu kaštela je prolazijo kanal. U njemu smo pecali babuške i terpeše ko od šale, vozali se u čamcu, kupali, sakrivali se u kamarama sina i slame i sakrivali po kukuruza. Oko kaštela je bijo park i veliki voćnjak. Nije bilo oskudacije ni u čemu. Kajsije, briske, trišnje, višnje, jabuke i ranje šljive su bile ko izmislite. Kad nam je dosadilo tumaranje okolo kaštela, zalazili smo u štale kod ždribadi i teladi. Satima smo se zabavljali gledeći kako sisu. Zbrajali smo koliko ima krava, a koliko konja. U štalama je bilo puno lastica, sveti tičica, kako smo ji zvali. Od roditelja smo bili poučiti da se lastica ne smije dirat. Stariji pajtaši su nam se pritili ako diramo lasticinu gnjizdu, da će nam umrit mater. Pa, ko bi onda dirnijo u lastice?!
Slike lita sa kaštela mi »proganju« cili život. Nisam više znala ni dije bijo kaštel, ni kako se zvalo imanje. U Sonte nema više nikoga živoga ko bi mi mogo reč štogoda o toga. Jedan od pobratića koji je mlađi od mene u to vrime je bijo tri, četiri godine i više ništa od salaša u Somboru ne barda. Tražeći pomoć na sve strane naišla sam na drugu u Austriji koja se sićala da je stojala na kaštelu u vrime moji pobratića i da smo se sigrali na kaštelu. Rič kaštel mi je odvela do Sedme uprave. Zaputila sam se ovi dana do njoje. I zamislite, potrefila sam na ženu koja ima 85 godina koja je bila kuvarica na kaštelu kad je otvorita menza za radnike. Kaštel je pritrpio velike prominje, pa ga skoro nisam pripoznala. Razdivanili smo se i u prisustvu njezinoga sina koji radi na uprave pobliže razjasnili slike mojega lita na kaštelu.
Ruža Silađev
