Arhiv tekstova

Pokatkad se voda u bunaru zamutila, i to kad se smanjila od čestog izvlačenja, najprija u kanikuli, a znala se zatrunit i od trunja nanetog vitrom. Zagađena voda se čistila tako što se uveče u nju bacalo 4-5 kila živog (negašenog) kreča. Dok se kreč rastvaro i vrio, dok se gasio, on je čistio vodu, a kako se taložio na dno, tako je svuko u šlig (talog u kadi) svo trunje i drugi talog koji je plivo u vodi. Ima ko je odoka (na primer), u vodi rastvorio gašenog kreča i prolio ga uveče u zagađenu vodu. U obadva slučaja do sutradan ujtru kreč se staložio u šlig, voda se očistila.

U bunarima s manje vode znali su u proliće ili u jesen, kad se čeljadima zgodilo, uveče navuć vode za trošenje i posli bacit veći grumen negašenog kreča. Kako se kreč gasio oko sebe je stvaro vrilu vodu koja je očistila vodu bunara. 

 

Čišćenje šliga

 

Kad su čeljad na salašu primetili da je u bunaru manje vode neg obično, a to se najprija vidilo u kanikuli kad su i podzemne vode splasnile, posli 30 – 50 godina, naručili su bunardžiju da očisti bunar. Najpre su više čeljadi, da se ne zamore, naizmenice za manje od sat vrimena friško kablom izvukli svu vodu iz kade bunara. Bunardžiju su u kablu za šlig sa hajtovom na makari spuštili na dno bunara otkaleg je izgrabio šlig iz káde. Šlig je očišćen za oko frtalj sata, jel je naizmenice radio sa dva kabla. Posli očišćenog šliga voda je friško nadošla.

Iako u našem kraju nije bilo u bunaru otrovnog gasa koji se ne osti, za svaki slučaj se bunardžija spušto do vode sa zapaljenom svićom, jel ako bi se utrnila bio bi znak da ima otrovnog gasa.

 

Vađenje pileža

 

Salašarima je nevolju u bunaru stvaro i pilež. Kokoške i pućke vazdan traže ránu po avliji i časkom prnu na ogradu obora pa i slete (kokoši) u svinjak da pokupe sitna zrna ráne iz alova i oko njeg. Iako su salašari vijali pilež dalje od alova žeđ ih je često navela da vodu piju iz velikog alova. To salašari nisu volili, jel ako su je zagadili ili natrunili perjom, izbirljivi konji nisu tili pit zagađenu vodu, moro se ispraznit alov. Dešavalo se da je kojegod od pileža iz alova sletio na rub rovaša, a kad se uvirio da je ispod njeg crna jama sa vodom, pokatkad je prnio i priletio rovaš širok 80 – 100 cm. Obično se pućkama desilo da se priračunala i u doletu nije stala na suprotni rub rovaša, već se strovalila u bunar i zadavila.  Salašari su znali za tu boljku pućaka, pa su je odvijali iz alova ili sa rovaša. Ako se trevilo da su vidili kad je pućka pala u bunar, onda su friško uzbunili makar jednog muškarca pa su dvoje čeljadi na vrengijama (dugačko debelo uže) spuštili u bunar dite koje je izvadilo pućku. (I mene su spuštali u bunar sa četri vrengije, po jednom omčom oko butina i ispod pazuva. Sio sam na ždripčanik svezan za vrengije pa su me spuštili do vode. Jedared sam izvadio živu pućku, a drugput je kokoš tribalo priklat. 

 

Osveta salašaru

 

Dešavalo se da se momak zbog kake razmirice sa divojkom ili kogod  drugi za rad kake uvride, domaćinima osvetio. Noćom se uvuko (ušo neprimetno) u salaš i u bunar polagano istreso džak lepršave sitne plive. Domaćini su samo nagađali ko bi to mogo bit, ali su znali da je dotični dobro poznavo salaš i znao smirit vaške. Iako je danima po vodi plivala na njoj pliva, ona nije potonila, da se koliko nakvasila. Josagu pliva ne smeta, ili (jeli) su je u zamećanoj ráni, al je smetala čeljadima za piće i za kuvanje. Pliva se iz vode mogla friško odstranit tako da su spuštili u bunar lakše čeljade koje je skoro svu plivu skupilo citkom u manju kotarcu obišenu oko vrata.