Strina Evča s kesi. Večito ju pundravci čačku. Divani: »Baka Mando, pa ni ne kažete šta j novo«. Baka Manda ju u čudu gledi pa će: »De Evča, šta mi tentaš. Otkale ja znam šta b ja vama tribala kazat? Šta j novo?«. Sade baka Janja pita: »Evča, šta ti došlo? Ni vala ope kaka politika. Ta znaš da Manda ni veliko od politike«. »E pa cigurno ste čuli ka s glasili prikjuče pa onda i znate da j bacio kašiku baka Mandin momak«, strina Evča će. Sade ja študiram pa u sebe isapim: »Otkal baka Mandi u vi godina momak. Čo sam da joj čovik ošo na naj svit prija neg sam se rodio. Al imat u njezini godina momka? To b se cigurno čulo«. Na to ć baka Janja: »Tavno ti tvoje Evča. Kako s se sam sitila? Pa čeljadi stvarno j tako. Juče saranili čiča Peru Pimplera«. Baka Janja divani kako j čiča Pera bio baka Mandin prvi momak ka s počela divojčit. Sade ja moram pitat: »Pa zašto s čiča Peru zvali Pimpler? Šta j to Pimpler?«. »E gle sade Marne, dite moje drago, sve j počelo od tog fodbala. A čiča Pera jest da j bio sam taki fodbaler al je bio i sam taki pimpler. To b bilo ono kad odviše voljiš da j fodbal sam kod tebe. Njemu da j bilo driblovat. Sigrat se s fodbalem ko da j njegov. Njemu kas dodali fodbal, taj teško da ga komugod dodo. Draže mu bilo gurnit loptu komugod kroz noge neg gol dat. Čak se i ja tog sićam. Al što j najgorje, njemu teško bilo i otet loptu. Trčali za njim i naši i njevi. Od tog pimplanja često j i nastrado. Bilo da s ga skrljali sam tako. Kad mu nisu mogli otet loptu, onda s ga brijali onako. E sade da s vratim na glavno. Fodbalaši bili kod divojaka na cine. Mogli s birat divojku. I eto Pera Pimpler izbirnio Mandu a ona s bome i ni otimala. Moram kazat Mando, ko divojka s bila odviše lipa. Za tobom momci trčali”, baka Janja će. Baka Manda dodaje: »Sve s lipo rekla Janjo. Al kaki Pera bio fodbaler, taki j bio i momak. Vodali se mi dvi-tri godine. Bože oprosti što ću kazat, al on ko da j bio sveti. Njemu bilo do držat se za ruke. Poljubit se svake live. A da ne divanim štagod drugo. Čeljadi, a ja mlada. Kako da kažem? Ja željna da mi malo pritisne i tako to. Razumite?«. Svi klimlju a ja isapim u sebe da ovo baš i ne razumim. Baka Manda nastavlja: »A on mi sve divani kako ni vrime. Kako ćemo to sve ka se uzmemo«. Prikida ju baka Marica: »Jest, jest, sićam se i ja toga. Ono ka ste na igrankama igrali. Svi divojke stisnu a izmeđ vas još jedno čeljade moglo stat«. Na to će baka Manda: »Odviše mi se sviđo al dok je on pimplo pa još par nedilja uzastopce ni došo na igranke, došo moj pokojni Tuna pa mi par put zamoljio da igram š njim. A bome Tuna ni bio fodbaler al ko vrag zno igrat. I eto, par put mi pravim pritisnio i otpratio kući. Nuz put mi par put poljubio i pogladio. A ja željna i nisam se baš otimala. A kad mi još šapnio šta b ja baš tila čut, ja bila kuvana i pečena. Ni prošlo ni misec dana a ja s udam za Tunu«. Na to ć baka Tonka: »Čekajte, čekajte… pa na kraju s Pera ni nikad ni oženio. Potli Mande par put još pimplo u udvaranju al ni išlo«. Isapim u sebe: »Kako ovo mož? Od fodbala i pimplanja doć do udvaranja i udaje«.