Niki dan smo raspredali kako nam više put propado fodbal, a danaske evo raspredamo kaki j’ bio fodbal niko veče na televizoru. Ja ću: »Jes vidio kolik je fodbal ošo od onog vrimena ka’ smo se mi šutovali? Veliki novci odavno unišli u fodbal i brez nji ne mož ni krenit u fodbal. A kod nas je još gorje: novaca mal ima pa mal nema. A fodbalaša ima ako ima novaca. Kako čujem, više od pola nji nisu iz sela. A i ovi što naviju nema ni frtalj ko kadgod što j’ bilo. Ni blizu«. »Neg šta neg da j’ tako. Sam’ fali još da s’ za selo dođu šutovat i taki što nis’ iz države. Dotle smo dotirali«, potvrđiva faš. Študiram u sebe kako j’ bilo u no doba ka’ smo se šutovali ja i faš. Ta nis’ nam tribali nikaki novci. Jest da ji ni ni bilo, al tiralo se za selo. Pa ga podsićam: »Ta ono ka’ smo ošli gore u tu višu ligu dvi noći nisam spavo od dragosti. Ko svit da smo osvojili. Sićaš se?«. Faš klimlje glavom pa će: »A sićaš se kako j’ bilo ka’ se išlo na stranu šutovat?«. Sad ja klimljem glavom. Raširivam ruke i divanim: »I na bicigla se išlo. Ko danaske se sićam kako smo u Baranju išli špediterem. Išlo se i vozem. I niko ni zanoveto. Za selo s tiro. Gledale ti divojke. Fodbalaš mogo lakše nać divojku. Ovo j’ sade kako s moderno kaže veliki biznis«. Faš divani: »Blago ti bilo našeg fodbal paje na Dole. Sićaš se?«. »Ta kako ga s’ ne b’ sićo. Ko danaske. Sićam se i kako j’ bilo kad dođe velika voda. Kad Dunav nadođe, pa ne mož doć do fodbal paje. Okolo voda, a fodbal paja na suvom«, objašnjavam. Pa ću dalje: »I kako se išlo onda na fodbal paju? Pa svit išo čamcem, a donašala se i ogrizina pa se po nje išlo do fodbal paje«. Faš divani kako s’ se onda fodbalaši rasprimali u srid sela kod bać Adoša priko puta crkve: »Bać Adoš imo veliki bircuz di s’ bile i igranke. U dvoru imo sobu di s’ se fodbaleri rasprimali. Otal se  trćeć išlo do fodbal paje. Pa još kadgod bilo da s’ moralo ko i svi priko ogrizina. I ope’ svi išli«. Isapim u sebe pa ću naglas: »E, moj faše, kako b’ ja reko fodbal paja kadgod imo dušu, a sade to iđe sve drugojačije«. Faš će: »Imaš pravo. A sićaš se ono ka’ j’ Joza ošuknio onu frljoku pa do gol. Tirali za prvo misto i Joza j’ tribo sam čuvat njevog najboljeg. Ni moro ni šutnit loptu. I onda j’ ošuknio taku frljoku da s’ svi mislili da će otić ko zna di. A ona ošla kroz noge golmanu. Silom nikako priko crte i gooool. Od onda ga zovu Joza Frljoka«. Potvrđivam pa nastavljam: »A sićaš se ti ka’ j’ Tuna tako žvajznio fodbal i pogodio njevog u glavu. Fodbal se od glave odbio u gol, a njevog izneli pa ga odneli u za varoš u bolnicu. Kažu da mal ni umro. Tuna imo top u noge«. Faš potvrđiva pa nastavlja: »A sićaš se ti ka’ j’ Stipa Strilja latio fodbal pa š njim od našeg gola otrko do njevog. Trčali za njim i naši i njevi, al ga nisu stigli. Pritrko i golmana. Na kraj sto pa dupetem gurnio loptu priko crte u gol. Sudija ga oma otiro napolj. A Marin što s’ ga zvali Rašlje ka’ j’ tuko na gol taj onda paučinu u rašljama skido. A da ne divanim od Tune Krlje. Koliko j’ taj njevi fodbalaša skrljo ne mož nabrojat«. Taman sam tio nastavit i štagod kazat kad javlju da moram it kući na užinu.