Novi turistički trendovi pokazuju da su turisti sve zahtjevniji, da ih više ne zadovoljava boraviti tjedan ili dva na istom mjestu, da više nije dovoljno dati im sunce i more i čekati da plate i odu, već da im treba mnogo više od toga. A na turističkim radnicima ostaje prilagoditi se tim trendovima. I iskoristiti priliku. Priliku koja u fokus turističke ponude stavlja lokalnu arhitekturu, lokalnu kulturu, lokalne običaje, lokalnu hranu... Prilika da se u turističku priču ubace i ljudi iz tih sredina koji izrađuju neki autentičan proizvod domaće radinosti, hranu i piće, koji mogu biti zanimljivi zbog nekog jedinstvenog i za oko atraktivnog običaja, nošnje.
U Monoštoru i Tavankutu tako su odavno počeli razmišljati, pa ova dva sela već odavno nisu nepoznata u turističkoj priči. Daleko od toga da se tu zarađuju silni novci, da se kroz selo ne može proći od turista, ali mora im se priznati da su spretno iskoristili ono što imaju i na tome su izgradili autentični turistički doživljaj.
Mogu to i drugi, samo trebaju dobre ideje, poduzimljivi pojedinci, strpljenje, ustrajnost. Korisno bi bilo i učenje od drugih, onih kojima je to struka i onih koji su lideri lokalnog turizma. Na umu im mora biti da su im s druge strane uglavnom turisti koji borave kratko, često u grupama koje povezuju specifični interesi, u grupama koje okupljaju više generacija, koje više vole manje poznate destinacije i odmor van glavne sezone, a motivirani da upoznaju lokalnu kulturu, da uče o lokalnom načinu života i da brinu o okolišu.
Eto prilike. 
Z. V.