Ni prošlo redovno ni par dana a strina Evča poručila majki da će ope doć. Evo ji. Dok se smišću baka Janja će: »Evča, šta j sade ope novo. Šta ne može čekat. Moždak smo već vamo dosadili. Ispašće da nediljno svaki drugi dan dolazimo. Možda im sramota kazat da nas već kurtala bilo«. Strina Evča sva važna: »Baka Janjo, neg šta da ima. Još kako novo. Prošli put bilo riči da se bać Mika Klada sam priseljio kod strina Jelice Mlikareve. A ja ni pet ni šest već pravac kod nji. I eto iz prve ruke vidla i čula da se strina Jelica pravim udala za bać Miku. Kako b rekla, bać Mika se prvo udo ka j ošo kod nje pa s se onda ona udala za njeg. Razumite? Pravim se uzeli. Vinčali se. Ako to ni novo onda šta mož bit novo?«. »I? Pa šta onda? Ta i ja bila kod nji i čula sve iz prve ruke. I šta sad mi tu imamo zabadat nos u njevu udaju?«, baka Manda će. Strina Evča će  dalje: »I glete sade. Ja sam se tu malo proštudirala i došlo mi u pamet da će oni sade privarit državu. I to onako«. Svi se krstu. Baka Marica će sva u čudu: »Šta sade laprdaš Evča. Otkal ti to. Ta kako možu nji dvoj uti godina privarit državu. To što su se pravim udali? Oću kazat uzeli. Pa šta državu briga koće se udat jel uzet? Dosta što će svit zabadat nos u nje a saće i država. Nismo vala dotle došli?«. Strina Evča tira dalje: »Glete sade ovako. Bać Mika j malo mlađi od strina Jelice a bome je i kako sam vidla i mlogo zdraviji od nje. I sad iđe glavno«. Tu ju prikida baka Janja: »Evča nevoljo. Kaka privara. Ta ti koda s džandar. I sade nam de već kaži«. »E ovako. Glete, bać Mika nema penziju a strina Jelica ima«. Saju baka Marica prikida: »Šta se država ima mišat u tuđe penzije. Pa strina Jelica bila i u te Nemačke radit a i ovako svi znu da imu stanja. De već jedanput trisni šta imaš«. Ope strina Evča: »Pa ako strina Evča umre onda  će bać Mika  naslidit njezinu penziju. Zamislite, ni oro ni kopo za to mal vrimena kako s se pravim udali, puć llipa penzija«. Sad mi iznenadila baka Tonka. Ta ona j baš bila prošli put protiv njevog uzimanja: »Evča, da moram covat, bođane ti tvojga pa još se nisu redovno ni pravim udali a ti već saranjivaš. Šta tebe briga oće kogod štagod naslidit kad ništa ne iđe iz tvojga buđelaa. Na kraj krajeva ako j kogod zaslužio da dobije štagod od države onda j to bać Mika. Nema komu ni išo pomagat i mufte radit. Na kraju ka j tribo otić u penziju ispalo da ga vala niko nigdi ni prijavio. A on od sramote kažu ni tio it natu socijalu kako kažu. I sade ti kažeš da on štagod ni zaslužio«. Baka Marica skočila. I baka Manda uglas šnjom. Graja u sobe. Viču jedna priko druge: »A to što su sve državne kancelarije pune. Nemaš di stolac metnit. Kogod oće u tu politiku pa još ako si u vlasti evo ti mista diš radit. A tamo plata pa još i da ne moraš it radit. Najbolje se udat u politiku. I tu kad se udaš to j bolje neg ovo pravim se udat. I tu s se niko ne b rastavio a kamol umro. To mi niki dan divanila kumica Đula. Uvu felu divana se i nerazumim al kako slušam triba imat sriće na vrime se udat pa još bolje dobro se udat. Pa još pravim se udat«.