Didak i baba imali kravu.
– Znaš šta, didače, prodaj ti kravu – jedared će baba reć. – Vašar je, kupi šta bolje.
Oće didak, kako ne bi kad baba oće. Oće didak kupit bolje.
Ide on na vašar, kad krava jedared stala, ubola noge u zemlju i neće dalje.
Ide jedan – vodi konja.
– Šta radiš, didače?!
– Evo se patim s ovom bidom.
– Znaš šta? Da se pozarimo: ti mene kravu, ja tebe konja.
Pozaru se oni od prve riči. Didak sebe konja, onaj sebe kravu i: zbogom – zbogom.
Onaj ošo, a didak će sad objašit konja, al ne mož. Nikako konja objašit kad je didak stari.
Pati se didak sad s ovom bidom, kad evo jednog vodi svinjče.
– Šta radiš, didače?
– Eto te napasti, ne možem ga objašit.
– Znaš šta, didače, da se pozarimo: tebe svinjče – mene konj.
Pozaru se oni od prve riči, pa onaj objaši konja i pojde. I didak će it, al svinjče projde tude, projde tamo, sve traži po zemlje a nikako neće na vašar. Šta će didak već se pati. Opet nije dobro.
Jedared evo jednoga tira kozu na vašar.
– Šta radiš, didače?
– Evo se patim s ovom bidom.
– Daj ti mene svinjče, evo tebe koza.
Pozaru se i svaki na svoje strane. Onaj ošo vesel i radostan, a koza onamo vidi zelen pa trgne, ovamo vidi zelen pa trgne, nikako neće na vašar.
Evo jednog – nosi gusku.
– Šta radiš, didače?
– Evo se patim s ovom bidom.
– Daj ti mene kozu, evo tebe guska.
– Evo – nosi.
Lipo se pozaru i sad didak pojde na vašar. Pojde guska teška.
Pati se didak, pati, kad jedan nosi pitla.
– Šta radiš, didače?
– Evo se patim s ovom bidom. Teška guska – didak stari.
– Daj ti mene gusku, evo tebe pitlo.
Oće didak, oće!
Lipo se pozaru i sad didak pojde na vašar. Pojde didak na vašar, a dojde u prvu mijanu. U mijani proda pitla, pa će ist-pit. Ogladnio ožednio, pa i komšiju pozvo u pomoć.
– Šta će tebe baba reć? – komšija se brine.
– Da se okladimo – ništa!
Okladu se u cinu krave.
Došli doma, a baba:
– Didače, di su ti novci?
– Čekaj, babo, nisam prodo već pozario kravu – za konja.
– Dobro, dobro, imaćemo konja, nećemo it pišice. Di je konj, je l u štale?
– Čekaj, babo, čekaj. Konj se ne da objašit pa sam ga pozario za svinjče.
– Dobro, didače, dobro. Imaćemo mesa i masti. Di je svinjče, je l u kočalku?
– Čekaj, babo, čekaj. Svinjče slomilo noge pa sam ga pozario za kozu.
– Dobro, didače, dobro – baš nam triba mlika. Di je koza?
– Čekaj, babo, čekaj. Koza đubri po dvoru, pa sam ju pozario za gusku.
– Dobro, didače, dobro. Baš u vankuša slabo imamo perja – biće od guske.
– Čekaj, babo, čekaj. Guska bila stara pa sam ju pozario za pitla.
– Dobro, didače, dobro. Baš nismo imali pitla. Di je?
– Čekaj, babo, čekaj. Ja ogladnio ožednio do vašara, eto se patio svim bidama, pa u mijani prodo pitla i sio ist-pit. Tamo su ošli novci.
– Baš si dobro radio, mogo si od glada umrit, šta bi onda ja radila?
Baba tako, a didak komšije:
– Ovamo cinu krave.
Pričao Joza Nimak, Sonta, 71 g., zemljoradnik
Do neba drvo, 1963.