Snaja mi trgla iz drimeža. Divani mi kako j faš Joza poručio da friško dođem. Da ni časka ne čekam. Kaže da će mi ona odnet. Šta ću? Faš ni puce, latim pa zagrnem popršnjak, šubaru metnem na glavu i kod faša. Unilazim i pozdravljam, kad ono faš leži onako postranske na krevetu i drži se za dupe. Još mu i vankuš podmistit iza dupeta. Ja bližje kad ono imam šta vidit. Čelo mu poguljito a i frula baš onako poguljita. Kad bolje gledim, ono i brada poguljita. Brunde ne znaš ni kake su. Livo oko skoro zatvorito a ispod njeg sve bordonsko. Baš i ni lipo vidit ga takog. »Faše moj dragi, pa šta j ovo? Šta s pa to radio? Šta s to radili s tobom. Di s se ti smandro? Jel da ti ni kogod opaučio?«, pitam ga. Nastavljam pa tentam: »Niki dan smo se divanili od cubanke. Da nis možda išo pravit cubanku pa ošo s merdevina?«. Vidi faš da ga tentam al svaj pokunjit namišća brunde pa se ko malo i okuražio: »Faše, neka paklit. Kaka cubanka? Kake merdevine? Ta di b mene kogod opaučio? Taki sam dobar da mi na kruv mož mazat. Ta faše ja se ušuntro na ravnom. Pravo da ti kažem isprva sam mislio da sam nogom za štagod zapo al potli  vidim da od tog nema ništa. Na ravnom, na po sobe se ispružio. Gruć. Možeš zamislit?«. Bome se i ja sade čudim. Isapim u sebe da jest da smo faš i ja omatorili, da smo već odavno šuškavi al da smo dotle došli nisam mislio. Ta niki dan sam ga faljio da j dobar na noga i koliko j kadar pišice it. Gledim ga mal bolje pa mi i žo a i ope bi se smijo. »Faše, pa ako s se već ušuntro i moro spast, nis moro tako baš zarivat. Mogo s ostat bez frule i brade«, divanim mu. Još ću: »Pa šta s se sade tako postranske namistio. Nažuljićeš se. Šta se lipo ne ispružiš na leđa?«. Ja mislio da j snaja ošla kad i ona za mnom unišla pa ga pita i ona: »Pa kako se tako štagod vama moglo desit? Pa vi još ko vitar iđete. Letite na noga«. Sad i fašu koda bolje pa objašnjava: »Ta koda sam se ja tio ušuntrat pa spast. Ajd da sam pritiro s vinem pa b kogod reko da više ni za mene al ja nuz vino nisam ni sidio a kamol da sam ga košto. Iz ničeg, sam sam eto zapo sam za sebe na po sobe i vidite. Da sam nastranu bar spo već baš nanos. I glete šta j ostalo od mene. Snaja će: »Čiča Joza, čekajte kako to? Pa spali ste na nos a evo se za dupe držite. Niste mogli spast i nanos i na dupe«. E ovako j to pravoga bilo. Slušajte: »Svi ošli od kuće i rekli da će zaključat kapiju. Šuškam po sobe, stare britve gledim. U jedno vrime čujem koda j rdnila kapija. Koda j kogod unišo u dvor. Rdnila al niko ne unilazi. I krenem ja vidit šta j to rdnilo. Ni do vrati nisam stigo već se ušuntram i trisnem na po sobe. Nikako sam dokoco do astala pa se podigo. I taman ću sist kase izvrnem u natrag i gruć na dupe. Dite drago, ni dupe mi ni ko prija. Bilo na njemu matrijala kadgod a sade same koštice. Nisam poguljio dupe ko glavu al sam ga bome udario onako«. »Pa vi ste se bas ušuntrali čiča Joza«, snaja će. »Čeljadi, ta ja koda sam ošuntravio priko noći. Dosad sam bio šuškav pa nikad završit posov a sade sam bome i ošutravio pa ovako završio«.