Nit je pivac šantav, nit je kobo ćorav, al su opet za pripovitku.
Jedared vitar razvršio nisku kamaru slame, pa se na njoj okupio pilež. Ima tu i matorine, a ima i kvočaka s pilićima. Pivac vodi sve. Raščeprka da sve siva mamuzama, zarepusi, pa ništom stane u stranu i:
– Kvoc, kvoc, kvoc, kvoc – kukuriku-uuu...!!!
Gleda, pa samo uživa kako njegov ženski svit i kokoši jal dica kupe po koji krzav vlat i zrnce.
Gleda pivac, gleda odozgor i gladni kobo. Uživa pivac, uživa i kobo. Samo kobo nji vidi, oni njeg ne.
– Uživajte, samo vi uživajte dok se sasvim ne zabavite – kobo će u sebi.
Kružio iznad guvna, kružio i kad je mislio da je prilika, najedared se ko kamen spuštio kamari da ukrade pilence za ručak.
Pilićima na sriću, kobi na nesriću, kvočka ga ositila kad njim je bio već iznad glave, pa mu se bacila u kob. Ona sunila pod njeg, kobo sad već nije imo kada za skrećanje, pa se tako dogodilo da se lipo zabio u raščeprkanu slamu. Kako se oštro zaušiljo iz visine, tako se zabio u slamu ko da je zaronio u vodu.
Ne triba veće nevolje neg kad kokoš pobisni el zaslipi, a još kvočka! Navalile na njeg i tu se ne pita ko čupa criva, ko vadi oko.
Kobo se kojikako oto, al dok nije uzletio, borme nije znao šta je od njeg ostalo a šta je otpalo: načet i krvav na sve strane.
Sve se to dogodilo dok lupiš dlanom o dlan.
Kad će kobo lupit, pivac baš dobro raščeprko slamu i skočio ukraj kamare, pa zažmurio i:
– Kukuriku! Kukuriku!
Piva on i piva ko da sav svit mora čut kako je raščeprko dobru pregršt vlaća. Dok se nije sitio kaki vršaj se dogodio na kamari, kobo već i izmako.
Pivac doduše nije vidio već se sad samo dositio šta je bilo, al su sve to vidila dva kobina brata koji su baš onda naletili iznad ledine.
Oni su mu i kazali da mu sad baš mož bit žao što nema džep, da bar u njeg pokupi criva, kad mu već ispadaju iz trbuva, i da sad brez po muke mož visoko podignit glavu jel mu je lakša za jedno oko.
– Lipo si nam nasrado, pobratime! Osto gladan, a zapatio toliku nevolju!
– Da sam nasrado i nevolju zapatio to znam i da mi ne kažete, al da ću se za života osvetit, pa gadno, onom prokletom pivcu, to dobro zapamtite – priti se očupani kobo.
– Vid sad čovika! Šta si pivca uzo na zub kad su ti kokoške naprtile nevolju na vrat?!
– Nek je od kokošaka, nevolju ću još i prostit, al da mi onaj s orozom nevolju još i opivava, e to mu neću prostit makar do sutra živio.
Šaljive hrvatske narodne pripovijetke, 1958.