Sidim u kujnice pa onako baš pravim študiram kako j sve prošlo koda s reko britva. U sebe isapim: »E moj Marne nagledo i naslušo si se svega i svačeg. Prošo ohohoo. I baš imaš sriće što s još živ pa još nato i da ti u kuće osto  sin. A vala sam i zaslužio? Nisam nikad dangubio. U Boga sam virovao, bojo ga se i poštivo. Ta i sade j tako. Gledim da se svaki dan izmoljim, za Uskr i Božić u crkvu odem«. Evo cili dan magla. Ni za na dvor nos promoljit a kamol na sokak izać. Taman mi u pamet faš Joza došo jer ga nema već par dana kad evo ga na vrati. Unilazi i pozdravlja: »Faljen Isus faše. Evo ja došo. Nisam bio par dana pa se mislim da ti cigurno falim«. Ta faš je kod nas ko kod kuće. Rasprima se a da mu ne triba ni reć, pa će: »Niki dan bila misa za pokojnog kum Đuru pa mi unuk odno do crkve. Potli išli na groblje a potli groblja mi malo limuzinom provozo. Lip dan a ni ko ovaj danas. Obišli selo. Išli do Dunava i atara. Faše ništa to više ni ko prija. U selu i digod koga moža vidit a u ataru ko na misecu. Nigdi nikog. A tako i na Dunavu. I sade sam ti ja tu faše ope vidio koliko se sve prominjilo al bome koliko sam i izlapio«. Prikidam ga: »Ajd. Ajd neka tako faše. Ti izlapio? Pa kad divaniš svi ti tentu i kažu da s ti sićaš kati se dada rodio a ni da s izlapio. Ajd neka«. »Neg šta faše, neg šta neg izlapio«, odgovara. Objašnjava mi kako j reko unuku da neb mario otić popit koji špricer na čardu Kod Sto Bogova a da mu unuk odgovorio da to više ne postoji. Onda mi objašnjava kako mu reko da b mogli onda otić na čardu Kod Doktora pa j ispalo da ni nje više nema. Ispalo da nema više ni Čuline, kako b reko Patkove čarde a ni čarde Kod Hecle. »Faše, ta nema više ni jedne čarde iz onog vrimena. Faše sam je prošlo tričetvrt vika a već ji nema. A ja cigurno to zno pa zaboravio«, objašnjava. Čudi se. Češem se iza glave pa ću: »Ako s ti izlapio faše onda šta sam ja? E da mi kogod reko da ji više nema ja b mu reko da laže». »Faš Marne, nisam ti ja više ni za šta. Zaboravljam a za privridit skoro ništa«, žalosno će. Pa nastavlja: »Onda mi malo unuk provozo kroz selo. I znaš šta ima novo faše?«. »Šta ima novo? Reci?«, pitam. Dalje će: »Ispalo da ni bircuza naši skoro da više nema«. Ope objašnjava da bircuzi bliže crkve, kod Adoša, Kudisa i Lenđela odavno ne radu. To j zno kaže al se čudi di sade svit iđe na igranke. Svaj utučen, žalosno divani da s ostali sam Patak i Voja al isprid nji ni bicigla, ni limuzina a kamo l špeditera s konjma. Ope će žalosno: »Iđemo dalje kroz selu pa vidim da ne radu više ni Šljafa, Dumala, Šandor, Koba, Selja, ni Drcko. Sićaš ji se faše. Ta ni bilo dana da isprid nji ni bilo koliko oš bicigla, špeditera s konjma. Svi čekali gazde da ugasu žeđ, otkartu jel se izdivanu. Cigurno sam ja tu još kogagot i zaboravio spomenit al to j od tog što sam izlapio. Nema ti faše danaske za nas više redovnog mista za pokvasit grlo, izdivanit se, otkartat jel čut šta j novo u selu«. »Sve si potefio faše«, odgovaram.