Posmišćali se i čekamo baka Janju. Taman ju strina Evča počela opanjkavat kad evo je. Još dok viša popršnjak, divani: »Evča, Evča ja još dobro čujem. Ne sidim na ušima. Još s kapije sam čula ka s mi krenila opanjkavat. Al oprostiću ti ko uvik«. Dok sida divani: »Prošli put niste znali zašto j spo snig a sade mi kašte zašto spada vlast? De sade Evča kaži. Vi ste u kuće svi naveliko u politike pa još u vlasti«. Strina Evča ko iz puške: »Baka Janjo pa to i vrapci znadu. Vlast se izbirne pa kad joj prođe vik izbiramo ju ope. Kako drugojačije?«. Sade baka Janja ko iz puške: »E moja Evča, ti uvik na tvoju vodenicu pa se još i praviš grbava. Znaš ti na šta ja mislim. Čeljadi, mislim na to kad vlast triba da ode prija vrimena za koje j izbirnita. A njoj se neće. Jel tako Evča? De lani, zucni?«. Strina Evča spušćala brunde. Ćuti. Baka Marica triše nos maramkom pa pita: »Kako to misliš Janjo? Da vlast može tako spast prija vrimena? Ta jel i to ta demokratija?«. »Dobro pitaš Marice. E ko ono ka j spo snig pa se čeljad pokazala kaka j tako j i kase dođe na vlast. Onda se pokaže ko j kaki. Vlast je kokanda tako slatka da je se teško bašit. Svi se kunu prija neg dođu na vlast da će radit pošteno, po zakonu i za narod a potli kad dođu na vlast bude svačeg. Sve bi. U sve se najbolje razumu i mišu. Valja sam kako oni kažu. I to onda privrši svaku miru«. Baka Manda pita: »Janjo ta koga briga za vlast. Ta vlast se u poslu napati. Briga da ne mož spavat. A to što se divani da usput ovi u vlasti malo i skrutu to j mala cina za taki veliki posov«. »E i tu j greda Mando. Baš si potrefila. I u skrućivanju je greda. Skrutu da nema granice«, objašnjava baka Janja. Dalje će: »I znate kako iđe?«. Baka Marica će: »De kaži. Da čujemo«. Baka Janja se raspripovidala: »Tu nema kraja. Čeljadi tu vam buđelari budu mali i za rodbinu, pajtaše i koga sve ni«. Baka Tonka se krsti i privrće očima. Začudita divani kako vlast zna baš prikardašit. A baka Janja divani da ima još gorje. Sase i strina Evča vala probudila pa objašnjava da baka Janja pritiriva. Da j to taka demokratija. Daj svagdi tako. Baka Janji koda j kogod prst u oko gurnio: »Bođane ti tvojga Evča. Ja pritirivam? Pa de digod nađi redovan posov. U vlasti nikako a na drugom mistu skoro pa nikako. Zašto iđu na taj truli Zapad? Prija će ti se Gospa ukazat neg da nađeš redovan posov a da ni s za vlast«. Baka Mandi sinilo: »Sade mi silo sve na mislo. Ta vlast što sudi, apsi, vija, propisiva, prodaje, kupuje i šta sve još ni bi tako dovika. A u buvaru da kogod ode kad prikardaši? Ritko. Kako se moderno kaže, sam di koja sitna riba. Mora taka vlast spast kaka god bila silovna. Ničija svića ni dovika gorila. Istina j da ne triba čekat da prođe vrime za koje se izbirne«. Isapim u sebe: »Bome kako slušam jednu stranu izgleđe da ta vlast baš zna zgrišit a kad slušam strina Evču njoj to i ne smeta. Al kako vidim vlast se može minjat kako j izbirnita al može i spast. A kako sam čo niki dan od dade kad vlast spadne mlogi će se češat di je ne srbi. Ajd nek se češu oni što s krivi sam da se ne češu oni što nis krivi«.