Zaladilo. Šubara, debele zokne, dugačke gaće, debeli cveter i popršnjak ope došli u modu. Al kase mal bolje proštudiram u poslidnje vrime često bude da sve to navučem i priko godine. Ta cirkulacija uvi godina više ni ista ko kasi mlad. Šta š drugo neg bolje se navuć. Za Sisvete došo Marin sa trulog Zapada pa još mal osto. Jutroske mi divani kako j juče prolazio limuzinom pored faš Jozine kuće i vidio ga kako upravo izlazi na sokak. Kaže: »Stari, sam da znate da vaš faš još vidi ko sokol. Spazio mi u trenu. Ko oparit krenio mavat. I noge mu još lagane. Doletio do druma. Moro sam stat i čut šta će reć. Poruči da j sade fala Bogu svu rakiju pripeco pa da dođemo koštat«. Šta š? Ta imam tog  jednog faša i moram ga poštivat. A pravo da kažem kod faša kad iđeš u goste ne znaš šta š mu ponet. Ta nema šta nemu. Rakije i vina mu ne vridi nosit kad on tog mene donaša. Sitim se i kažem Marinu da iđe kupit paprenog šećera. Znam da tog volji. Spakovali se i ošli. Faš nas dočeko ko uvik. Ko naj rođenije. Posidali. Na astalu pripraviti fićoci i flaše a faš će: »Faš Marne evo sam pripravio od svake nove rakije da koštate. Al prvo će mo po jednu od pritprošle godine. Za pokojne Matu Grebenogu i Tunu Brlju. Je s čo da s niki dan odneli Matu Grebenogu u bolnicu i oma sutra ga i saranili? A čo si i da j Tuna Brlja oma priksutra bacio kašiku a da ni ni stigo do bolnice? Sićaš ji se? Ta ko dica su se dolazili sigrat u naš sokak. A potli su se ko momci išli šutovat s nama«. Potvrđivam: »Ta kako se neb sićo. Bili sam taki pajtaši dok je ni obuzela Grebenoga i Brlja«. Marin oma divani da on ne smije ni malkice koštat rakiju i pita: »Čekajte, zaštu su pokojnog Matu zvali Grebenoga a pokojnog Tunu Brlja?«. Faš raširiva ruke i odgovara: »E moj Marne ovako j išlo. Kasu se počeli momčit rakija im bila draža neg divojke. Ta ni kuća im ni bila važna. Važno im bilo da u fićoku uvik ima rakije. Al nji dvoj nisu bili isti. Mata j pio sam Grebenogu. To j rakija što grebe grlo ka ju piješ. Po noga ti grebe i nokte ispravlja. Što jača i da bolje grebe to bolja. Jedino mu ta valjala. Kase natrisko Grebenoge bio miran ko jagnje. A Tuna j bio već manje izbirač. Bio siroma pa i ni mogo izbirat. Ni mario on i grebenogu popit al su mu brlje bile draže. Što mirišu i što ne mirišu. Od mačega da j. Sam da malkice liči. Da j što više. I te brlje kas napije zno j sam onako brljat. Potuć se, svađat, vriđat. Tuć njeve konje i kerove. I ženu zno odvijat iz kuće. Bilo i da j dosta put završio u buvare rad brlje«. Marin odgovara da to ni zno. Faš nastavlja: »Evo za koštat. Ovo vam čeljadi ni ni grebenoga a ni brlja. Ovo j rakija za dušu. Za it se natecat. Imate od kajsije, kruške, gunje i briske. Rodilo sve u vinogradu pa ima«. Krenili koštat a ja ću: »Faše ovo ni ko prija. Prija bilo najviše dudare, loze, komovice i šljive. Ta kad ni nji bilo i od sirka j bila dobra. Druga su ono vrimena bila i drugojačija rakija. Grebenoga i brlja ne b danaske imale mušterije. Al ko zna faše? Možda b i imale? Mlogo šta mi ne znamo šta j u mode i šta ima navom svitu«.