Snuždit ja a faš Joza koda još više. A tako i vrime pravo da kažem. Napolju kiša, čas sipi čas ni. Dojadila već. Uvi godina baš i nisi za nikaki posov al uvik ti se nađe. Tio sam uvatit faša da mi pomogne orase lupat a kako vidim ništa od tog. Kako se kojeg uvatimo on pušljiv. Ako j svaki peti da valja i to j dobro. Prošle godine ji ni baš ni bilo a ove ko i ima al pušljivi. Odjedanput će faš: »Faše cigurno si čo šta j novo?«. »Kako ne b čo faše. Cigurno misliš nanu saradžu što j napala svinje u šume«, odgovaram. Potvrđiva faš da j to i nastavlja: »E moj faše zlo i naopako. Niki dan kod nas bio lugar Stipa. Znaš ga? Dada Adu mu znaš? Bio lugar. A i starog mu znaš? Tunu. Ta i on bio lugar. Pa ti se bar Tune moraš sićat. Od njeg iđe da je zovu Lugarevi«. Odgovaram: »Ta kako ne b zno faše. Ta sa njegovim starim Tunom sam kadgod davno išo u fatove i konoplju. Al bome i mreže metat i bacnjarit smo znali it. Tuna bio rabadžija, vridan sam tako«. »E Stipa nadivanio baš svašta od te saradže što j napala svinje u šume. Afrička kuga se zove ta saradža. Kaže ni ni tako davno došla brodem iz afrike. I di ta dođe nemož joj stat na kraj. Kažu da joj nema lika«, objašnjava faš. Študiram da nas baš ništa ne može obić jel priskočit: »Faše, pa bila ta saradža i prošle godine a i pritprošle. Blizu nas al fala Bogu ni kod nas. A znaš i sam kaka j ovo saradža. Mož bit da ne čekamo dugo da saradža dođe u selo. I eto nama, vlast će banit u selo pa nam pokupit svinje. A tu ti ko što znaš iđe da se nosu sve svinje iz sela. Ne gledi se tu koje j zdravo svinjče a koje ima saradžu. Sve se lipo poubija i ko zna di završu. Dobiješ ti novce al kad ti štagod otraniš pa ti ode ni ti sve jedno. Došla mi u pamet Korona od nike godine. Nije baš isto ko ova saradža već napala čeljad. Još sam falilo da j prišla i na svinje. Onda j bilo isprva da skoro nema lika. Sam što s onda našli lik barem tako kažu. Al pravo da ti kažem komu š ti već i virovat«. Faš Jozi se vala spuzale čorape, namišća je pa će: »Imaš pravo faš Marne. I vamo još sam falilo da na ljude priđe. Kud bi onda. I niko se ne siti da napravi kaki lik protiv ove saradže. Sve to mene sumnjivo i ne iđe na dobro. Za jedno ima a za drugo nema lik. Šta sve svit ne izmisli a za ovu saradžu se ne siti lik napravit. Jel možda neće da napravi? Da ni moža da i tu kogod ima hasne od saradže faše?«. Zasukivam rukave: »Sve istina kako kažeš faše. Sve ti to iđe ako čijigod budjelar ima korist. Taka politika. Eno gle po svitu. Same saradže od ratova. Ta ubedili nas još da j oružje lik. Ako ga imaš neće bit rata. I svit povirovo. Nema ko se ni do vašarit oružja. Nema ga dosta a ono rat digod se okreneš. Sve to politika. A ko j pobedio politiku faše? Ne mož joj ništa ko ovoj saradži. Na poslitku  sam da kažem da cigurno ovo ni poslidnji put da će doć kaka saradža a da lika nema«.