Dičurlija se najavila pa se potpaljila vatra u kujnice. Unilazu i sidu Martin Čelar, Iva Rakijaš, Stipa Kurtalaš, Andrija Čikoš, Tonka Tamburina i Jelica Mrčina. Poredali se na klupe ko kadgod laste na žice od struje. Ako j kogod mislio da faš Joza ni došo ta j se privario. Vrućina mu pa skida frosluk. Danaske dono za probat friške rakije od kajsije a za dicu zabunite gibanice. Svi već znu zašto smo se pokupili pa faš počinje: »Dico draga jel vi znate koga zuvu Zelenko? Jeste l čuli možda od kogagod?«. Dica u glas: »Jesmo, jesmo.... u škule smo čuli za Zelenka«. Češe se iza glave faš. Začudit i iznenadit divani, pita: »Ovo j čudo. Pa u kake knjige piše ko j Zelenko? Koga u škule briga za Zelenka? Znam da se škula prominjila al ni sanjo nisam da se prominjila baš toliko. Za nepovirovat. Ko b reko? Aj da čujem?«. Tonka pritekla sve: »Pa to j lako. Zelenko je sivi konj. Ko b drugo bio«. Faš Joza usmi. Ne može se sustavit. Silom se sustavio pa im objašnjava: »Ta kaki konj. Ta ni k od konja. Dico to j moj pajta Tuna. Od maloći ga zovu Zelenko«. Sase i dica smiju pa pitu: »Čiča Joza zašto ga zovu Zelenko? Je l on zelen? Da se ni ofarbo u zeleno?«. Faš ope kroz smi divani: »Pa istina j da Zelenko iđe od zelene farbe al ni to to. Ako j kogot Zelenko, što b rekli da j zelen to b došlo da ni još naraso. Da ni sazrio. Al možeš i narast a bit zelen, da nisi sazrio. Ako ni s sazrio ništa ne znaš i ne razumiš dosta. Ne radiš dobro. E Tuna Zelenko j natuko godina a malo u čemu j sazrio. Trpo se od maloći svagdi prija vrimena, di mu ni bilo ni vrime ni misto. Ka j bio dite oma se trpo šutovat s većim dicma. A ni to sam tako po pravu šutovat krpenjaču. Prvo mu fodbalem razbili frnjokalicu. Ni to mu ni prošlo redovno, on pokido prst na noge. I nikad se više ni išo šutovat. Ni mario ni kasu mu divanili da Dunav još ni za njeg. Da j zelen. Išo ko slip za velikima. Čeljadi, Dunav dubok pa još teče. Davio se par put pa potli od stra ni smio ni blizu vode. Lopova i džandara se trpo sigrat a još ni poznavo ni sokak di stojo a kamol selo. Već prvi put se tako sakrio da ni zno doć kući. Cili sokak ga tražio do koje doba. Ne b ga ni našli da ga nis čuli kako dreči u kupe kukuružnjaka na kraj sela«. I ja da kažem štagod: »Bome imaš pravo. I ka j naraso svagdi se trpo brez da j štagod zno. Svud bio zelen. Ni u selo ni krenio redovno a furtom se udvaro divojkama. Ni zno vidit ni koja j divojka za udvarat joj se a kamol da se zno udvarat. Zno j fasovat kase pogrešnoj divojki udvaro. Na kraju se ni ni oženio. Ko će za Zelenka?«. Dica viču, pitu: »Pa jel onda čiča Tuna Zelenko pasovo digod? Jel komugod?«. Otkopčam puce od košulje pa dodajem: »U politike dico. Tamo uvik pašu taki zeleni. Ne moru mlogo študirat već sam zaokružit kad dođe vrime i posov mu našla politika. Jadan taj posov a on vazda svaj važan. Tuna Zelenko i danaske misli da j kogod«. Na kraju će faš: »Najgorje j što danaske vidiš kakog zelenka digod se okreneš. Al i od najgorjeg ima i gorje, kad Zelenka politika ni krivog ni dužnog metne da bude digod kaki gazda«.