Strina Evča sida sva važna. Zasukiva se pa će: »Čeljadi da znate šta j novo kod nas«. Tila nastavit al baka Janja ju pritekla: »Evča, ka j kod vas štagod novo onda j to vazda nikako moderiranje kako b rekla. Da ne kažem da s kerefeke«. »Baka Janjo, kako ko gledi. Kako s uzme. Već se frtalj miseca nismo vidili pa eto da znate. Bio snajin imendan pa u kuće študirali šta da joj vašarimo«, objašnjava strina Evča. Taman će reć kaju, ope prikida baka Janja: »De Evča neka nas zavlačit. Kaži već jedanput. Divaniš koda j ta vaša snaja kaka kraljica«. Nastavlja strina Evča: »Eto snaja nas pritekla. Za imendan počastila sama sebe. Ošla u varoš pa vašarila«. »Oš već jedanput kazat. Ako neš, cigurno se imamo divanit od čegagod pametnijeg neg od tvoje snaje«, ope se buni baka Janja. »Evo, evo, od želje snaja vašarila mačku. Ako mi pitate koje fele j? Otkal je? Ja zaboravila. Mogu sam kazat da j digod s kraja svita. Za četir kolina unatrag se zna čija je. I sade nam u kuće ni dosadno. Ni ju teško ni ranit. Vašariš ranu u dućanu. Ima misto di opočiva, di nuždu vrši, di jide a i di sidi kad gledi ono sokoćalo od televizora s nama. Kaže snaja da joj noćom zna doć i grijat noge. Svaki nedilj dana ju kupljemo i češljamo. Sjaji se baš«, sva važna će strina Evča. Od dragosti će baka Janja: »Viš da nisam promašila šta š divanit. Pa kerefeke. Di ste tu ste sade al ti nama reci kaka j ona lovica. Koliko j miševa navatala za ti frtalj miseca? Tako se miri kaka j mačka«. Odgovara strina Evča: »Uzočas baka Janjo. Ni ona vašarita da b vatala miševe. Ovo j gospocka mačka. Na nju triba pazit. Divanit se š njom. Sigrat se š njom. Milovat ju i drafat«. Baka Manda pita: »Dobro Evča kaka j to mačka kad ni lovica? Je s ti sigurna da j to mačka?«. Već ojidita strina Evča objašnjava da ju već svašta pitu: »Ta ne g šta je neg mačka. Al fina mačka. To ni mačka za po dvoru, tavanu jel sokaku. To j mačka za unutri«. Baka Marica namišća pregač i maramu pa objašnjava da j potrefila Janja ka j rekla za moderiranje: »Koda ste dite dobili a ni vašarili mačku. Držat mačku a da ni lovica. Mene sve drago kad se sitim naše Sivke. Bila lovica sam taka. Bila siva ko pepel a oče joj bile žute s dvi crne piknje. Ujtru isprid vrati poreda šta j noćom nalovila. Lovila j vrapce, cinige, štigljice al bome i grlice i golubove. I krtice lovila. I s tvorem i lasicom se smila borit. Kaće se Sivka omacit dolazili se pisat za mačiće. Evča moja draga, ja sam mislila da mož vidit sam nanom sokoćalu od televizije mačku ko vašu al gle ti pa to i kod nas u selu ima. Pa još kod naše Evče«. Vid, vid i baka Tonka će štagod reć: »Ta još sam fali da mački za užinu i tanjur na astal metnete. Mačka da ni lovica? Da ne zna šta j miš. Dobro j rekla Manda. Ko zna šta j snaja vašarila«. Baka Janja objašnjava: »Čeljadi, kase mačka ranila? Jel je bila lovica jel je bila gladna. I naša Cnka lovica. Ona j od Maricine Sivke. A kako iđe još malo pa će svaka kuća što ima mačku imat sobu za mačku«. Isapim u sebe: »Jest da kažu da svit iđe naprid al ako će nam mačke na kraju gospodarit  i mi njima služit to baš i ni it naprid«.