Doletio niki dan unuk Marin iz Minkena. Kako j došo evo se stvorio i faš Joza. Ritko kad dođe faš prazni ruka. Dono rampaša. Časkom se naložilo par vatri da se smlači u kujnice priko dvora. Posidali. Kasmo natočili zamirisalo koda j kogod parfem od grođa proso. Koštamo i divanimo se. »Čiča Joza kako zdravlje? Kako vinograd? Šta ima novo u selu?«, pita Marin. Faš Jozi ne triba dugo: »E moje dite drago lipo s poslago šta pitaš. Zdravlje? Fala Bogu još kocam. Još mogu otrisat litru dobrog vina i doć od vas pišice kući. Al da ne zaboravim, ujtru iđe i šaka likova. Al ne žalim se. Nisam nikom na teretu pa iđe. Vinograd? Fala dragom Bogu rodio. Grožđa ima i bome j slatko. Biće vina. Kako vidim jedino j u ataru vinograd rodio da s mož pofaljit. U ataru slabo vinograda pa i tog nama vajde. A šta ima novoga u selu? Pa šta da kažem. Za pofaljit teško a za ono drugo i ima. Sve nas manje. Kako čujem crkva sve praznija. Nikaki sa strane nam kupuju kuće al kad mi nećemo šta mož kazat. Još čeljad više odlazi neg što se vraća. Svit već znaš za koga navija, što i ni štagod novo. Al evo šta j najnovije. Bome niki dan došla komšinica pa divani kako se osramotila ka j išla vašarit novu papriku. Kaže da uvik volju kupit mlivenu papriku koja se prva samelje jel je ta najbolja. I ka j tribalo platit ni imala dosta novaca u buđelaru. Kaže da j cina paprike od prošle godine ošla nagor. I to baš ošla. Čeljadi, mi još nismo bili vašarit papriku al ako j tako mlogi će manje paprit neg prošle godine. Paprika j bila paprena i prošle godine al saće onda bit baš paprena«. Češem se iza glave. Raširivam ruke pa ću: »Bome faše ako j istina što kažeš onda j to stvatno štagod. Mi još trošimo lanjsku papriku pa mi ovo novo«. Dok študiram od onog što j faš reko, moj Marin će: »Čiča Joza ako j ovo istina to j onda za paore dobro. Uvik kogod drugi određiva cine paoru a sad paor određiva. Jedino nama što vašarimo papriku nevalja. Al kad bolje pogledite di danaske ima da onaj ko iđe vašarit skače od sriće? Još nisam čo. Moram reć da ću ja vašarit papriku i odnet za Minken ma koliko koštala. Al ako j tako mlogi će manje paprit jel će vašarit onu jeftiniju papriku. E ta j em jeftinija em lošije pokaže. Ta svi znu da i svaka paprika ni ista. Pa ako b da ti paprikaš, gra, kobasice i u šta se sve ne meće paprika bude štagod, onda moraš metnit i dobru papriku«. Isapim u sebe: »Ovaj moj Marin baš zna kazat. Odviše j pametan«. I faš Joza potvrđiva: »Sve j istina kako sam reko a i ti s pravo reko Marne«. Vidim da nam se dobro ne piše pa ću: »Čeljadi od kadli divanimo od skupoće pa evo i do paprike došli. A paprika ni ma šta. Kad pogleđeš u tanjur pa se čorba lipo crveni i priljiva ko tinta oma ti se i jide. Kako god bilo dućani nam zapaprili a evo i paori zapaprili. A ko nam i kriv? Šta ne posijemo mal papriku u bostan? Ne b nam bila paprena paprika«.