Slika je snimita 1965.g. u Sonte. Kraj je vršidbe žita bar za ovu grupu sa slike koja je vršila žito po sokakeva u selu. Momenat je zabiližit u pripreme i raznašanju risa za cilo vrime žetve i vršidbe. Ris je bijo u žitu i ako nije bilo kaki veći kvarova na vršalica jel nevrimena radnici su uglavnomu bili srićni na zaraditomu. Žito se raznašalo u džakova otkanima doma od konopljini vlakana (vel.100x50 cm), konjskom zapregom i traktorima sa prikolicama.
Kad se žito ovršilo na njiva, a žurilo se da ga ne „ovrši“ nevrime, onda se zaredalo po selu. Inače je išlo više vršalica i po ataru i po selu. Po pripovidanju stariji na mašine vršalice je radilo 15-16 muški i šest žencki osoba. Na slike ji vidimo 5, prema tomu jedna osoba fali. Da li je to samo na slike jel je tako bilo i na mašine ostaje nepoznanica. 
Svi koji su radili na mašine (vršalice) bili su najpri uposliti i u košenju žita, snašanju i kamaranju. Po selu je bilo guvana (misto di se žito kamarisalo i vršilo) na prazni placeva, a i u veliki dvorova. Komšije su se skajarile, nji po pet šest kuća i pravile zajedničko guvno. Mada je vršidba i svi prošli poslovi oko žita bila mukotrpan posov sve se obavljalo u veselju jel će bit kruva. Taki poslovi su se obavljali po veliki vrućina, pa se moralo obezbedit puno vode i bit blizu bunareva u slučaju požara. Selom su brujale mašine, prav se dizo „do neba“. Žene su bile u nošnjama za svaki dan jel u zorama (suknja i bluza od ručno tkanoga matrijala od konoplje). Muški su isto nosili zore. Na ove slike nisu u zora. Prilike u društvu su bile malo bolje, pa su se mogle kupit lagane aljine npr. od cica. Radnici su ritko kad imali očale da zaštitu vid. Priko lica nosa i usti se metala čerapa da se može lakše dijat od pilica (ostaci od klasa) i plive. Vršalice su pratile grupe dice da što bolje vidu i čuju motore i traktore.
Radnici koji su radili u selu dobijali su u podne svaki dan ručak od svoji ukućana. Obično su curice donašale matere i ocu ručak u kantice koji je doma skuvala kaka majka jel baka. Još i danas se sića Verica (r.1956.g.) kako je sa sestrom nosila ručak mame Ane.
Snimak nam pokaziva mušku osobu koja je za kormanom omilitoga traktora „Ferguson“. Šaljivdžija Mika je natovarijo svoju tetku, prije i poznate, pa se naslikovo. Traktor za raznosit ris je inače vozijo pravi traktorist al vickasti Mika je tijo da se naslikuju za spomen.
Momenat na slike „Jezuš“ je željno iščekivan. Kad je bijo kraj kakoga velikoga posla stari Šokci su znali reč, došo je Jezuš. To je značilo da se može zafalit Bogu na odraditomu, malo bolje pojist, popit, proslavit, odanit od posla, malo odmorit i pripremit za poslove koji nadolazu.
Na slike su: Bošnjak Nikola (Mika) Gajtanov, (1936-2009), njemu desno je Agica Domić, Panićova (1935-2012), njemu s live str. je Agica Klecin, Krečanova (?). Gore, nama s live na desnu su, Eva Miloš, Mežina (1934-2017) Pavka Vidaković, Vagičova (1935-2013) i Ana Poturica, Čančina ((1936-2020).Sve su tu udane i imu dicu osim Eve i Agice Klecin.
Ruža Silađev