Litnje je doba iljadudevetstopedestosma godina dvadesetoga vika. N’ ove slike iz Sonte vidimo četiri mlada žencka čeljadeta. Nama s live na desnu stranu je Kata Matić, Šnjemova (1941.-2020.), do njoje je Pavka Šokac, Žiškova rođena 1942. g., Pavka Zlatar, Tacina r. 1942. g. i Marica Zec, Prakaturova (1942.-2008.). 
Poslipodne je oko četiri sata. Posli ručka i maloga odmora uredile su se druge za večernju u pet sati. Prijašnji godina u to doba je bila igranka u omladinckom domu (izgradit je oko 1920.) prija večernje. Pošto je te godine žito jako urodilo, omladincki je iskrčit, počistit i u njemu je razastrto zadrugarsko žito. U Sonte još nije bilo silosa za sušit zrnastu ranu. Tako je to lito izostala igranka po danu u domu mladeži, al se igralo uveče u vatrogaskomu i mađarckomu domu. Nemirna mladost ne može čekat čak do uveče, već vako lipo uredita krene se korzirat (šetat) glavnim sokakom od kuršmita do groblja, pa kadgoda čak do željezničke stanice u kolonama sa obadve strane sokaka.
Naravno, svako je nastojo uredit se što lipše može, bijo muški jel žencka, pa po potribe i uzajmit koji dil nošnje. No, one su uveliko radile, jel sa očevima i materama na njiva, jel na poljoprivredni dobara, primale plaću po nadnica, pa onda nisu imale potribu za zajmit vaku opravu.
Kata Šnjemova je već prava divojka i počešljana je u kukulj na zatiljku »od uva do uva« (po divanu još živi druga). Tude ima sedamnajst godina. Navukla je ruvo (suknju i bluzu) od tanjega štofa, pripasala široki, svileni pregač zmijar sa čipkama. 
Dvi Pavke i Marica su tu stare 16 godina. One još nisu divojke. One su švigerice (tinejđerice), počešljane su u jedan rep na zatiljku. »Prave« divojke nisu voljile ni u crkve da se švigerice mišu sa njima, neg su ji gurkale na mista di su dica.
Pavka Žiškova je uredita u delincku, laganu suknju sa cvitićima. Nosi bluzu i pregač od podelina sa jednakima cvitićima. Oko vrata je crveno zrnje (često se kupovalo na sokaku od Ilija vandrokaša). Ostale možda sve imu srebreno zrnje jel je bilo jako u mode. Kupovalo se kod zlatara u Osiku i Somboru. Do crvenoga se teško dolazilo, jel ni Ilije više nisu dolazili.
Pavka Tacina je opasana u delincku suknju. Bluza je sašita od dvi vrsti podelina, a jedan dil je isti ko suknja. Pripasala je široki, svileni pregač orubit sa čipkom.
Marica Prakaturova je navukla pregač i bluzu od istoga podelina, a suknja je od tavno zelenoga delina sa sitnima crvenima ružičicama.
Obule su sve četiri sandale po tadašnje mode koje su napravili šusteri u selu, Štricki, Krnja, Vizentaner… T’ ko zna koliko ji je bilo! Tušta!
Nakorzirale su se divojka i švigerice te nedilje do večernje da su jim i noge zabolile. S večernje doma na večeru, a ni za živu glavu doma ne bi rekle da su umorne, jel će mater zabranit igranku. Tako su ćutnjom počastile sebe još i igrankom otprilike do polak deset uveče, a ujtru nije bilo teško dignit se oma posli četiri.
Ruža Silađev